Menu

marijanaprogein

About marijanaprogein

Posts by :

ULOGA SVESTI O SOPSTVENOM TELU U OPORAVKU I ODRŽAVANJU ZDRAVLJA

Rešavanje bolova u telu korišćenjem resursa koji se nalaze u nama.

Napisao: NEMANJA MILISAVLJEVIĆ

ULOGA SVESTI O SOPSTVENOM TELU U OPORAVKU I ODRŽAVANJU ZDRAVLJA

Rešavanje bolova u telu korišćenjem resursa koji se nalaze u nama.

Napisao: NEMANJA MILISAVLJEVIĆ

Iako se o razvoju svesti o telu priča u kontekstu razvoja dece, možemo da pričamo o nivou telesne svesti odraslih kada je u pitanju rešavanje bola u telu i održavanju zdravlja.

ULOGA SVESTI O SOPSTVENOM TELU U OPORAVKU I ODRŽAVANJU ZDRAVLJA

Ukratko da kažem šta podrazumeva svest o sopstvenom telu.

Postoje tri tipa telesne svesti:

Interocepcija

Osećaj unutrašnjeg stanja organa i kardiovaskularnog sistema: toplota, hladnoća, svrab, ispunjenost, praznina, lakoća, trnjenje, golicanje, zategnutost…

Propriocepcija

Osećaj pozicije i pokreta tela.

Prostorna svest

Mogućnost da razumemo poziciju tela i drugih objekata u prostoru.

Ove informacije putuju kroz kičmenu moždinu do nesvesnog dela mozga koji je zadužen za motornu kontrolu i u delove mozga, koji vrše druge funkcije.

Kada smo bili deca, kroz igru smo razvijali ove tri svesti. Puzanje, hodanje, provlačenje, skakanje, okretanje, padanje… Roditelji su pratili naš razvoj i gledali da se sve kreće u okvirima standardnog ritma. Sa razvojem interocepcije, propriocepcije i prostorne svesti je sve u redu i dalje se ne priča o tome.

Realan problem nastaje malo kasnije, kada prestajemo toliko da se krećemo i istražujemo svet oko sebe. Praksa se pretvorila u teoriju i zanemarili smo fizički razvoj. Taj razvoj pokušavamo da kompenzijemo sa “fizičkim vaspitanjem” koje je najčešće sprovedeno neorganizovano, besmislenim aktivnostima.

Nakon toga, u životu nam se nameće sve više obaveza i, sem ako želimo da se bavimo sportom profesionalno, najveća aktivnost u toku dana postaje trčanje za autobusom.

Ovakva fizička aktivnost svedena na minimum stvara neke očigledne posledice u kasnijem dobu.

Koje su posledice zanemarivanja svesti o sopstenom telu?

Hajde da se fokusiramo na posledice koje se smatraju normalnim i koje ignorišemo u najvećoj meri zato što ih doživljava veliki broj ljudi.

Potiskivanjem interoceptivne svesti, odnosno bilo kakvog neprijatnog osećaja, bola, trnjenja, zategnutosti, ukočenosti… duži vremenski period dolazi do promene obrasca u hodanju ili držanju i bilo kojim drugim repetativnim radnjama poput žvakanja i disanja. Može da dođe do anksioznosti, srčanih problema, problema sa organima za varenje. U zavisnosti od toga gde osećate ove senzacije.

Ne obraćanjem pažnje na položaj tela (propriocepcija) često stojimo u kontrapostu, pogrbljeni ka kompjuteru, nezgodan položaj za sedenje… To nam donosi razne spazme i bolne tačke u mišićima.

Ranije, poslovi se nisu obavljali toliko u sedećem položaju u zagušljivim kancelarijama. Mnogo više je bilo aktivnog rada i posla te nije bilo potrebe za fitnesom i drugim sportskim aktivnostima osim u slučaju zabave.

Ali ako vi ne doprinosite svom fizičkom razvoju, a sedite po čitav dan za kompjuterom, programirate, pišete, dizajnirate…  Onda je vaša proprioceptivna svest u velikoj meri zapuštena.

Neki ljudi se nikad nisu bavili sportom jer nisu taj tip osobe, i požele odjednom da nauče da skijaju i da idu tako na zimovanje i onda se teško povrede.

Smanjen rad na fizičkom delu sebe nam smanjuje osećaj za stvari u prostoru oko nas. Možemo da budemo trapavi i da se često saplićemo, obaramo stvari i povređujemo na alate koje koristimo u svakodnevnom životu. To ne mora da bude tako sada nego u kasnijem dobu. A onda okrivljujemo godine.

Jednostavno, telo može da zaboravi kako da obavlja osnovne funkcije.

Kako nam doprinosi aktivno obraćanje pažnje na ove svesti?

Ako bih rekao samo jednu stvar o ovome to bi bilo:

Pažnja koju usmeravamo ka sopstvenom zdravlju nas vodi ka izlečenju.

To znači da obraćanjem pažnje na naše emocije, nivo stresa i zamora, položaj tela koji zauzimamo u određenim situacijama i količine fizičke aktivnosti koja ispunjava naš dan, mi preuzimamo odgovornost za naše opšte stanje.

Ovo važi za svakoga ko želi da promeni svoje psihofizičko stanje i da unapredi svoje zdravlje.

Svako ko je zadovoljan sobom ni ne traži odgovor na pitanje “Kako da mi bude bolje sada?”

Obraćanjem pažnje na telesne svesti uspećemo da budemo prisutni u svemu što radimo.

Naše telo već zna kako da se izbori sa virusom, kako da se zaleči, da peva, pleše, kako da rađa i kako da umre.

Jer sve dolazi iz našeg kapaciteta da budemo prisutni u ovom telu.

Šta možemo da uradimo da razvijemo telesnu svest?

Navešćemo neke aktivnosti koje možemo da sprovodimo i koje su nam lako dostupne:

Disanje

Funkcionalni trening

Maštarenje

Meditacija

Ples

Vrtenje u mestu

Gladovanje (post)

Slack line

Nesvakidašnji pokreti

Ubeđeni smo da samo tehnologija može da napreduje, a ljudska svest ne može.
Razvijanje svesti o sopstvenom telu je naša prilika za napredak.



Podeli znanje sa prijateljima:

21.12.2019.

Vežbanje po zakonitostima tela radi popravljanja držanja

NAPISAO: NEMANJA MILISAVLEVIĆ

PROČITAJ
ULOGA SVESTI O SOPSTVENOM TELU U OPORAVKU I ODRŽAVANJU ZDRAVLJA

Saznaj više

Da li te i dalje bole leđa?

Zakaži besplatnu konsultaciju pozivom na broj
0691208744
ili putem maila
nemanja@progein.rs

Vežbanje po zakonitostima tela radi popravljanja držanja

Pročitaj

Ostavi svoj mail da dobiješ najnovija obaveštenja


Iako se o razvoju svesti o telu priča u kontekstu razvoja dece, možemo da pričamo o nivou telesne svesti odraslih kada je u pitanju rešavanje bola u telu i održavanju zdravlja.

ULOGA SVESTI O SOPSTVENOM TELU U OPORAVKU I ODRŽAVANJU ZDRAVLJA

Ukratko da kažem šta podrazumeva svest o sopstvenom telu.

Postoje tri tipa telesne svesti:

Interocepcija
Osećaj unutrašnjeg stanja organa i kardiovaskularnog sistema: toplota, hladnoća, svrab, ispunjenost, praznina, lakoća, trnjenje, golicanje, zategnutost…

Propriocepcija
Osećaj pozicije i pokreta tela.

Prostorna svest
Mogućnost da razumemo poziciju tela i drugih objekata u prostoru.

Ove informacije putuju kroz kičmenu moždinu do nesvesnog dela mozga koji je zadužen za motornu kontrolu i u delove mozga, koji vrše druge funkcije.

Kada smo bili deca, kroz igru smo razvijali ove tri svesti. Puzanje, hodanje, provlačenje, skakanje, okretanje, padanje… Roditelji su pratili naš razvoj i gledali da se sve kreće u okvirima standardnog ritma. Sa razvojem interocepcije, propriocepcije i prostorne svesti je sve u redu i dalje se ne priča o tome.

Realan problem nastaje malo kasnije, kada prestajemo toliko da se krećemo i istražujemo svet oko sebe. Praksa se pretvorila u teoriju i zanemarili smo fizički razvoj. Taj razvoj pokušavamo da kompenzijemo sa “fizičkim vaspitanjem” koje je najčešće sprovedeno neorganizovano, besmislenim aktivnostima.

Nakon toga, u životu nam se nameće sve više obaveza i, sem ako želimo da se bavimo sportom profesionalno, najveća aktivnost u toku dana postaje trčanje za autobusom.

Ovakva fizička aktivnost svedena na minimum stvara neke očigledne posledice u kasnijem dobu.

Koje su posledice zanemarivanja svesti o sopstenom telu?

Hajde da se fokusiramo na posledice koje se smatraju normalnim i koje ignorišemo u najvećoj meri zato što ih doživljava veliki broj ljudi.

Potiskivanjem interoceptivne svesti, odnosno bilo kakvog neprijatnog osećaja, bola, trnjenja, zategnutosti, ukočenosti… duži vremenski period dolazi do promene obrasca u hodanju ili držanju i bilo kojim drugim repetativnim radnjama poput žvakanja i disanja. Može da dođe do anksioznosti, srčanih problema, problema sa organima za varenje. U zavisnosti od toga gde osećate ove senzacije.

Ne obraćanjem pažnje na položaj tela (propriocepcija) često stojimo u kontrapostu, pogrbljeni ka kompjuteru, nezgodan položaj za sedenje… To nam donosi razne spazme i bolne tačke u mišićima.

Ranije, poslovi se nisu obavljali toliko u sedećem položaju u zagušljivim kancelarijama. Mnogo više je bilo aktivnog rada i posla te nije bilo potrebe za fitnesom i drugim sportskim aktivnostima osim u slučaju zabave.

Ali ako vi ne doprinosite svom fizičkom razvoju, a sedite po čitav dan za kompjuterom, programirate, pišete, dizajnirate…  Onda je vaša proprioceptivna svest u velikoj meri zapuštena.

Neki ljudi se nikad nisu bavili sportom jer nisu taj tip osobe, i požele odjednom da nauče da skijaju i da idu tako na zimovanje i onda se teško povrede.

Smanjen rad na fizičkom delu sebe nam smanjuje osećaj za stvari u prostoru oko nas. Možemo da budemo trapavi i da se često saplićemo, obaramo stvari i povređujemo na alate koje koristimo u svakodnevnom životu. To ne mora da bude tako sada nego u kasnijem dobu. A onda okrivljujemo godine.

Jednostavno, telo može da zaboravi kako da obavlja osnovne funkcije.

Kako nam doprinosi aktivno obraćanje pažnje na ove svesti?

Ako bih rekao samo jednu stvar o ovome to bi bilo:

Pažnja koju usmeravamo ka sopstvenom zdravlju nas vodi ka izlečenju.

To znači da obraćanjem pažnje na naše emocije, nivo stresa i zamora, položaj tela koji zauzimamo u određenim situacijama i količine fizičke aktivnosti koja ispunjava naš dan, mi preuzimamo odgovornost za naše opšte stanje.

Ovo važi za svakoga ko želi da promeni svoje psihofizičko stanje i da unapredi svoje zdravlje.

Svako ko je zadovoljan sobom ni ne traži odgovor na pitanje “Kako da mi bude bolje sada?”

Obraćanjem pažnje na telesne svesti uspećemo da budemo prisutni u svemu što radimo.

Naše telo već zna kako da se izbori sa virusom, kako da se zaleči, da peva, pleše, kako da rađa i kako da umre.

Jer sve dolazi iz našeg kapaciteta da budemo prisutni u ovom telu.

Šta možemo da uradimo da razvijemo telesnu svest?

Navešćemo neke aktivnosti koje možemo da sprovodimo i koje su nam lako dostupne:

Disanje

Funkcionalni trening

Maštarenje

Meditacija

Ples

Vrtenje u mestu

Gladovanje (post)

Slack line

Nesvakidašnji pokreti

Ubeđeni smo da samo tehnologija može da napreduje, a ljudska svest ne može.
Razvijanje svesti o sopstvenom telu je naša prilika za napredak.



Podeli znanje sa prijateljima:

ULOGA SVESTI O SOPSTVENOM TELU U OPORAVKU I ODRŽAVANJU ZDRAVLJA

Saznaj više

Da li te i dalje bole leđa?

Zakaži besplatnu konsultaciju pozivom na broj
0691208744
ili putem maila
nemanja@progein.rs

21.12.2019.

Vežbanje po zakonitostima tela radi popravljanja držanja

NAPISAO: NEMANJA MILISAVLJEVIĆ

PROČITAJ

Ostavi svoj mail da dobiješ najnovija obaveštenja


VEŽBANJE PO ZAKONITOSTIMA TELA RADI POPRAVLJANJA DRŽANJA

Napisao: NEMANJA MILISAVLJEVIĆ

VEŽBANJE PO ZAKONITOSTIMA TELA RADI POPRAVLJANJA DRŽANJA

Napisao: NEMANJA MILISAVLJEVIĆ

“Najgori položaj za telo je onaj iz kojeg ne možemo da izađemo.”

VEŽBANJE PO ZAKONITOSTIMA TELA RADI POPRAVLJANJA DRŽANJA

Zbog izolacionog vežbanja koje ne tretiraju telo kao celinu, nedovljne fizičke aktivnosti, neadekvatnog razvoja motornih sposobnosti u detinjstvu usled korišćenja dečijih pomagala, javile su se dugotrajne kompenzacije u obrascu držanja i kretanja.

To dovodi do mišićnog disbalansa koji vremenom dovodi do spazma ili do poremećaja dinamike zgloba tako da dolazi do sudaranja čvrstih struktura i to stvara bol i neprijatnost.

Taj disbalans i ta vrsta promene dinamike se ne javlja odjednom i ne nestaje preko noći.

To su postepena odstupanja koja se nadograđuju jedna na drugu i prave dugoročne posledice zanemarujući unutrašnji integritet tela.

Da bi prekinuli proces odstupanja neophodno je da radimo vežbe po zakonitostima tela u svrhu terapije.

Ispravljanje mišićnog disbalansa.

Šta znači vežbanje po zakonitostima tela?

Svako živo biće se kreće po određenim zakonitostima.

VEŽBANJE PO ZAKONITOSTIMA TELA RADI POPRAVLJANJA DRŽANJA

Kontralateralni reciprocitet

Čovek se kreće po principu kontralateralnog reciprociteta. To znači da mišići suprotne ruke i noge rade istovremeno. Takvo kretanje omogućavaju  miofascijalne linije. To su veze od elastičnog tkiva koje se pružaju duž čitavog tela. Postoji 12 miofascijalnih linija i sve funkcionišu u sinergiji za stabilizaciju pokreta.

One povezuju mišiće i imaju svoje pripoje na kostima radi efikasnijeg kretanja.

U skladu sa tim zakonitostima postoje vežbe koje unapređuju čovekovo držanje i kretanje.

Koje su to vežbe?

Za početak, samo obraćanje pažnje na hodanje je dovoljno za unapređenje.

Kad obraćamo pažnju na svoje hodanje, možemo da primetimo:

  • Položaj stopala
  • Rotaciju kukova
  • Rad ruku u odnosu na noge
  • Položaj glave
  • Ritam disanja

U zavisnosti od ovih segmenata, možemo da naučimo koji sistemi za kretanje su nam zategnuti, slabi, neaktivni i preaktivni.

Kada to naučimo, onda radimo na opuštanju i istezanju zategnutih i preaktivnih, i na jačanju slabih i neaktivnih sistema.

Kako to unapređuje ljudsko kretanje?

Poznavanjem miofascijalnih linija u mogućnosti smo da razumemo kojom logikom bi trebali da radimo na jačanju našeg tela.

Ako uzmemo u obzir da treniramo da bi mogli da hodamo, skačemo, trčimo… 

Onda učimo kako to da radimo efikasno.

Kad kažem efikasno to znači da želimo što manje energije da uložimo u kretanje, a što više da postignemo.

Da se krećemo sa lakoćom.

Kome je to najpotrebnije?

Ovakav pristup treningu je najneophodniji ljudima sa akutnim i hroničnim bolovima usled mišićnog disbalansa.

Oni već trpe posledice.

Sa druge strane, ovakav trening nam je svima potreban.

Da bi bez problema obavljali svoje dnevne obaveze.

Da budemo sposobna seksualna i društvena ljudska bića.

Da preživimo turbulenciju i dinamiku svakodnevnog života kakav može da nam se čini danas, a ne da budemo invalidi nerada.

Za sve to treba da budemo fizički sposobni, a sve ostalo je zajebancija.

Podeli znanje sa prijateljima:

VEŽBANJE PO ZAKONITOSTIMA TELA RADI POPRAVLJANJA DRŽANJA

Saznaj više

“Najgori položaj za telo je onaj iz kojeg ne možemo da izađemo.”

VEŽBANJE PO ZAKONITOSTIMA TELA RADI POPRAVLJANJA DRŽANJA

Zbog izolacionog vežbanja koje ne tretiraju telo kao celinu, nedovljne fizičke aktivnosti, neadekvatnog razvoja motornih sposobnosti u detinjstvu usled korišćenja dečijih pomagala, javile su se dugotrajne kompenzacije u obrascu držanja i kretanja.

To dovodi do mišićnog disbalansa koji vremenom dovodi do spazma ili do poremećaja dinamike zgloba tako da dolazi do sudaranja čvrstih struktura i to stvara bol i neprijatnost.

Taj disbalans i ta vrsta promene dinamike se ne javlja odjednom i ne nestaje preko noći.

To su postepena odstupanja koja se nadograđuju jedna na drugu i prave dugoročne posledice zanemarujući unutrašnji integritet tela.

Da bi prekinuli proces odstupanja neophodno je da radimo vežbe po zakonitostima tela u svrhu terapije.

Ispravljanje mišićnog disbalansa.

Šta znači vežbanje po zakonitostima tela?

Svako živo biće se kreće po određenim zakonitostima.

VEŽBANJE PO ZAKONITOSTIMA TELA RADI POPRAVLJANJA DRŽANJA

Kontralateralni reciprocitet

Čovek se kreće po principu kontralateralnog reciprociteta. To znači da mišići suprotne ruke i noge rade istovremeno. Takvo kretanje omogućavaju  miofascijalne linije. To su veze od elastičnog tkiva koje se pružaju duž čitavog tela. Postoji 12 miofascijalnih linija i sve funkcionišu u sinergiji za stabilizaciju pokreta.

One povezuju mišiće i imaju svoje pripoje na kostima radi efikasnijeg kretanja.

U skladu sa tim zakonitostima postoje vežbe koje unapređuju čovekovo držanje i kretanje.

Koje su to vežbe?

Za početak, samo obraćanje pažnje na hodanje je dovoljno za unapređenje.

Kad obraćamo pažnju na svoje hodanje, možemo da primetimo:

  • Položaj stopala
  • Rotaciju kukova
  • Rad ruku u odnosu na noge
  • Položaj glave
  • Ritam disanja

U zavisnosti od ovih segmenata, možemo da naučimo koji sistemi za kretanje su nam zategnuti, slabi, neaktivni i preaktivni.

Kada to naučimo, onda radimo na opuštanju i istezanju zategnutih i preaktivnih, i na jačanju slabih i neaktivnih sistema.

Kako to unapređuje ljudsko kretanje?

Poznavanjem miofascijalnih linija u mogućnosti smo da razumemo kojom logikom bi trebali da radimo na jačanju našeg tela.

Ako uzmemo u obzir da treniramo da bi mogli da hodamo, skačemo, trčimo… 

Onda učimo kako to da radimo efikasno.

Kad kažem efikasno to znači da želimo što manje energije da uložimo u kretanje, a što više da postignemo.

Da se krećemo sa lakoćom.

Kome je to najpotrebnije?

Ovakav pristup treningu je najneophodniji ljudima sa akutnim i hroničnim bolovima usled mišićnog disbalansa.

Oni već trpe posledice.

Sa druge strane, ovakav trening nam je svima potreban.

Da bi bez problema obavljali svoje dnevne obaveze.

Da budemo sposobna seksualna i društvena ljudska bića.

Da preživimo turbulenciju i dinamiku svakodnevnog života kakav može da nam se čini danas, a ne da budemo invalidi nerada.

Za sve to treba da budemo fizički sposobni, a sve ostalo je zajebancija.

Podeli znanje sa prijateljima:

VEŽBANJE PO ZAKONITOSTIMA TELA RADI POPRAVLJANJA DRŽANJA

Saznaj više

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Napisao: NEMANJA MILISAVLJEVIĆ

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Napisao: NEMANJA MILISAVLJEVIĆ

Stav prema hronicnom problemu i neophodni koraci ka rešenju.

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Kakav je bol koji osećate?

Hroničnim bolom se podrazumeva svaki bol koji traje duže od 3 meseca.

Ukoliko osećate bol u određenom delu leđa, poznatog ili nepoznatog porekla toliki vremenski period, moguće je da je počeo da utiče na vaše svakodnevno raspoloženje. Budite se umorni jer nekad osećate bol u toku čitave noći pa i ujutru kad se probudite. Trudite se da ne pravite nagle pokrete i više odmarate. 

Nekad su vam neke vežbice i istezanja ili masaže pomogle, ali ne trajno. Pitate se da li će bol uskoro proći sam od sebe ali dok trepnete prošlo je još par meseci, a problem je i dalje tu ili malo gori.

Plašite se da nije neko oštećenje kičme, diska ili nerva i niste sigurni odakle da počnete.

Kako bi bilo da se vratite 100% svom životu?

Da se osećate odmorno ujutru kada se probudite. Da ne morate da pazite na svaki pokret u strahu da će vas leđa samo ušinuti u nezgodnom trenutku. I jednostavno da naučite da se krećete i da budete sigurni u to da su šanse da ponovo dođete u ovu situaciju minimalne.

Šta prvo da uradite?

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Bol u donjem delu leđa može da bude povezan sa raznim problemima. Prvo je neophodno da krenete od eliminisanja mogućih problema sa organima. U praksi se često dešava pogrešna dijagnoza, i da se bol usled nekog oboljenja i bol koji dolazi od problema sa kičmom pomešaju. Ovo nije trenutak da budete uplašeni već jednostavno želite da isključite tu mogućnost odmah. Ako je problem ipak tu onda je bolje da što pre saznate za njega kako bi krenuli u oporavak.

Kada je sa organima sve u redu, sledeća stanica vam je ortoped/fizijatar/neurolog koji će proveriti vaš sistem za kretanje uz pomoć standardnih procedura. Tada ćete saznati da li je vaš problem uklještenje nerava i diskova. U kičmi postoji veliki broj nerava koji mogu da budu oštećeni i to može biti uzrok bolu u donjem delu leđa.

Kada se na snimcima ne vidi ništa što može biti uzrok bolu i ustanovite da ste zdravi vaš sledeći korak je provera držanja.

Kako da proverite svoje držanje kod kuće?

Svoje držanje možete najpre da proverite jednostavnim posmatranjem u ogledalu.

Stanite bočno spuštenih ruku pored tela kao što inače stojite i posmatrajte svoje držanje.

Karlica treba da stoji paralelna sa podom

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Uvo, rame, kuk i stopala treba da budu u istoj ravni

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Ruka treba prirodno da pada po šavu pantalona

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Ukoliko imate odstupanja od ove tri tačke, popravljanjem obrasca držanja, više neće postojati mišićni disbalans zbog kojeg je bol postojao.

Podeli znanje sa prijateljima:

REŠITE SE BOLA U LEĐIMA
ZA SAMO MESEC DANA,
PO CENI JEDNE KAFE DNEVNO.

I POČNITE PONOVO DA SE KREĆETE I VEŽBATE SLOBODNO.

Jedini video-program za rešavanje bola u leđima i bolju stabilnost koji će vam ikada trebati, bilo da želite ponovo da počnete da se bavite nekim sportom ili samo da potrčite za loptom, decom ili 75-icom.

SAZNAJ VIŠE

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Saznaj više

Stav prema hronicnom problemu i neophodni koraci ka rešenju.

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Kakav je bol koji osećate?

Hroničnim bolom se podrazumeva svaki bol koji traje duže od 3 meseca.

Ukoliko osećate bol u određenom delu leđa, poznatog ili nepoznatog porekla toliki vremenski period, moguće je da je počeo da utiče na vaše svakodnevno raspoloženje. Budite se umorni jer nekad osećate bol u toku čitave noći pa i ujutru kad se probudite. Trudite se da ne pravite nagle pokrete i više odmarate. 

Nekad su vam neke vežbice i istezanja ili masaže pomogle, ali ne trajno. Pitate se da li će bol uskoro proći sam od sebe ali dok trepnete prošlo je još par meseci, a problem je i dalje tu ili malo gori.

Plašite se da nije neko oštećenje kičme, diska ili nerva i niste sigurni odakle da počnete.

Kako bi bilo da se vratite 100% svom životu?

Da se osećate odmorno ujutru kada se probudite. Da ne morate da pazite na svaki pokret u strahu da će vas leđa samo ušinuti u nezgodnom trenutku. I jednostavno da naučite da se krećete i da budete sigurni u to da su šanse da ponovo dođete u ovu situaciju minimalne.

Šta prvo da uradite?

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Bol u donjem delu leđa može da bude povezan sa raznim problemima. Prvo je neophodno da krenete od eliminisanja mogućih problema sa organima. U praksi se često dešava pogrešna dijagnoza, i da se bol usled nekog oboljenja i bol koji dolazi od problema sa kičmom pomešaju. Ovo nije trenutak da budete uplašeni već jednostavno želite da isključite tu mogućnost odmah. Ako je problem ipak tu onda je bolje da što pre saznate za njega kako bi krenuli u oporavak.

Kada je sa organima sve u redu, sledeća stanica vam je ortoped/fizijatar/neurolog koji će proveriti vaš sistem za kretanje uz pomoć standardnih procedura. Tada ćete saznati da li je vaš problem uklještenje nerava i diskova. U kičmi postoji veliki broj nerava koji mogu da budu oštećeni i to može biti uzrok bolu u donjem delu leđa.

Kada se na snimcima ne vidi ništa što može biti uzrok bolu i ustanovite da ste zdravi vaš sledeći korak je provera držanja.

Kako da proverite svoje držanje kod kuće?

Svoje držanje možete najpre da proverite jednostavnim posmatranjem u ogledalu.

Stanite bočno spuštenih ruku pored tela kao što inače stojite i posmatrajte svoje držanje.

Karlica treba da stoji paralelna sa podom

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Uvo, rame, kuk i stopala treba da budu u istoj ravni

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Ruka treba prirodno da pada po šavu pantalona

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Ukoliko imate odstupanja od ove tri tačke, popravljanjem obrasca držanja, više neće postojati mišićni disbalans zbog kojeg je bol postojao.

Podeli znanje sa prijateljima:

ŠTA DA RADITE KADA DUŽE VREME OSEĆATE POVREMENI BOL U DONJEM DELU LEĐA

Saznaj više

NAPREDAK U FUNKCIONALNOM TRENINGU

Napisao: NEMANJA MILISAVLJEVIĆ

NAPREDAK U FUNKCIONALNOM TRENINGU

Napisao: NEMANJA MILISAVLJEVIĆ

Kao i većinu stvari u životu i fizički trening koji radimo, radimo sa nekom unapred određenom svrhom. Odlazimo na trening nekoliko puta nedeljno, ulažemo svoje vreme i u skladu sa tim očekujemo određene rezultate.

NAPREDAK U FUNKCIONALNOM TRENINGU

Klijenti koji dolaze kod mene na treninge uglavnom imaju jako malo predznanja o funkcionalnom treningu. Trenirali su košarku, odbojku, fudbal ili neki borilački sport, većina je neke poslednje treninge radila u teretani ili neki od grupnih fitnes programa.

Gde se krije izazov?

Svaka od aktivnosti, bilo da je sport, sedenje u kancelariji ili upravljanje viljuškarom nepovoljno utiče na čoveka. Okruženje generalno nepovoljno utiče na čoveka. Zato starimo, oboljevamo i doživljavamo razne bolove u telu. Jedan od zadataka funkcionalnog treninga je da eliminiše negativne posledice okruženja. 

Kako telo reaguje na okruženje?

Ako po čitav dan sedimo u kancelariji i ne treniramo, naše telo će se prilagoditi takvom načinu života. Leđa, stomak i gluteusi će biti neaktivni, nećemo imati kondiciju za trčanje, bićemo zadihani kad idemo peške na četvrti sprat. 

Bolovi se najčešće javljaju u nekom delu tela u skladu sa našim neaktivnostima. 

Iz ovoga možete da zaključite da, kada dođete na prvi razgovor, trener posmatra vaše navike i predhodne aktivnosti. Pored toga, svaki dobar trener mora da uzme u obzir pol klijenta, godine, predhodne povrede i držanje tela klijenta koje je oblikovano okruženjem i navikama.

Kako eliminišemo negativne posledice okruženja? 

U funkcionalnom treningu za pravilno držanje uzimamo takozvani neutralni položaj. To je položaj u kom gledano sa strane uho, rame, kuk, koleno i skočni zglob stoje u jednoj liniji.

NAPREDAK U FUNKCIONALNOM TRENINGU

Gledano sa prednje strane stopala su u širini kukova, glava pravo u produžetku kičme a ruke opružene pored tela.

Ovo je zadati položaj, nije položaj u kome treba da provodimo čitave dane. 

U funkcionalnom treningu kažemo, najgori je položaj tela iz koga ne možemo da izađemo. 

Kako možemo da testiramo držanje?

Prvi test držanja koji radimo je ujedno i prva korektivna vežba. Klijent se prislanja uza zid i pokušava da zauzme neutralni položaj gornjeg dela tela.

NAPREDAK U FUNKCIONALNOM TRENINGU

Za većinu ljudi ovo je nemoguće na početku prvog treninga. 

Tada prelazimo na početni deo metode funkcionalnog treninga koji se sastoji od opuštanja i istezanja skraćenih mišića i aktivacije neaktivnih mišića, zapostavljenih našim svakodnevnim ne-aktivnostima. 

Kako znamo da li napredujemo?

Kako klijent napreduje u izvođenju korektivnih vežbi i zadržavanju neutralnog položaja, tako se poboljšava i njegova fizička forma. Bolovi koji su bili prisutni postaju slabiji ili nestaju. Posle nekog vremena, sve se ređe javljaju čak i posle aktivnosti. Opravak posle aktivnosti je brži, a san i odmor su mnogo bolji i efikasniji. 

Držanje vizuelno postaje bolje. Telo skladnije izgleda zbog aktivacije mišića koji su dugo bili zapostavljeni, bez obzira na to da li je klijent imao neke treninge ili ne uvek postoje neki mišići koji su bili zapostavljeni.

Šta su najčešći ciljevi klijenata?

Većina klijenata koji dolaze žele da se kreću ili sprovode neki vid aktivnosti – od profesionalnih sportista koji žele da unaprede svoje telo i zadrže zdravlje posle završetka profesionalne karijere, do ljudi koji žele da bez problema obavljaju svoje dnevne poslove i dočekaju neke godine u dobrom zdravlju i bez bolova. 

Da ne bude zabune, neki ljudi ne žele da promene bilo šta u svojim navikama i fizičkoj formi, jednostavno ne vide kako to može da utiče na njihovo fizičko zdravlje. U tom slučaju oni ne uspevaju da postignu bilo kakve rezultate, već samo gube vreme.

Šta još moramo da imamo u vidu sem pravilnog držanja?

Pored pravilnog držanja moramo da obratimo pažnju i na pravilno kretanje. 

Nauka koja se bavi izučavanjem kretanja zove se biomehanika. U funkcionalnom treningu pravilno kretanje podrazumeva odgovarajuće položaje gornjeg i donjeg dela tela tokom kretanja, kao i aktivacije mišiča gornjeg i donjeg dela po određenim obrascima. Čovek se kreće na osnovu kontralateralnog reciprociteta. 

To najprostije znači da se, kada se aktiviraju mišići u donjem delu tela, u istom trenutku aktiviraju i mišići u gornjem delu tela, uz mišiće i miofascijalne linije koji obezbeđuju njihovu povezanost. 

Miofascijalne linije su veze mišića i fascije koje se pružaju duž čitavog tela i obezbeđuju telu da stoji uspravno i da se  kreće. 

Kako možemo da ispravimo nepravilno kretanje?

Kao što postoje korektivne vežbe za pravilno držanje, postoje vežbe za pravilno kretanje. Za model kretanja čoveka u funkcionalnom treningu uzeto je hodanje, trčanje i bacanje. 

Ova tri obrasca nas povezuju sa našim precima tokom evolucije, i u praksi je potvrđeno da unapređenjem ovih funkcija postižemo oslobađanje od bolova i vraćamo se na pravilno kretanje tela, što je najbolji način prevencije u očuvanju zdravlja. 

U toku funkcionalnog treninga najviše pažnje obraćamo na unilateralne (jednostrane) pokrete, zato što se čovek tako kreće. 

Suprotno kretanje čovečijem bilo bi bilateralno, kao što se kreće medved ili pas dok hoda. Treći tip kretanja bilo bi kretanje u sagitalnoj ravni, što je kao skakanje kengura, na dve noge istovremeno. Čovek može da koristi i druge tipove kretanja. Ipak, to je jako neefikasno, a mi težimo što boljoj efikasnosti kroz evoluciju.

Sam trening sastoji se iz vežbi poput iskoraka, vežbi sa ketlbelom i aktivacija specifičnih mišićnih grupa i miofascijalnih linija zaduženih za kretanje. 

Koje su dobrobiti funkcionalnog treninga?

Efekti ovakvog vida treninga su olakšano i efikasnije kretanje, bezbolno hodanje i trčanje, brži oporavak posle fizičkih aktivnosti, smanjenje procenta masti, povećanje mišićne mase, bolja koncentracija.

Kada unapredimo svoje fizičko zdravlje kroz proces funkcionalnog treninga, tada imamo priliku za dalji lični napredak i razvoj. Mi smo doslovno obezbedili svoje fizičko zdravlje doživotno i proces koji prolazimo kroz funkcionalni trening nam ostaje naučen doživotno, sa svim alatima koji nam obezbeđuju da onda kada nam se javi neki bol u mišiću ili zglobu mi znamo šta treba da uradimo da bi ga se rešili. 

Možemo reći da su uloženo vreme i materijalna sredstva za učenje i sprovođenje funkcionalnog treninga jedna od investicija u našem životu koja će nam se višestruko vratiti, koliko u subjektivnom doživljaju kvaliteta života, toliko i u novčanoj uštedi od lekova za suzbijanje bola, a kasnije i skupih terapija i komplikovanih operativnih zahvata.

Podeli znanje sa prijateljima:

NAPREDAK U FUNKCIONALNOM TRENINGU

Saznaj više

Kao i većinu stvari u životu i fizički trening koji radimo, radimo sa nekom unapred određenom svrhom. Odlazimo na trening nekoliko puta nedeljno, ulažemo svoje vreme i u skladu sa tim očekujemo određene rezultate.

NAPREDAK U FUNKCIONALNOM TRENINGU

Klijenti koji dolaze kod mene na treninge uglavnom imaju jako malo predznanja o funkcionalnom treningu. Trenirali su košarku, odbojku, fudbal ili neki borilački sport, većina je neke poslednje treninge radila u teretani ili neki od grupnih fitnes programa.

Gde se krije izazov?

Svaka od aktivnosti, bilo da je sport, sedenje u kancelariji ili upravljanje viljuškarom nepovoljno utiče na čoveka. Okruženje generalno nepovoljno utiče na čoveka. Zato starimo, oboljevamo i doživljavamo razne bolove u telu. Jedan od zadataka funkcionalnog treninga je da eliminiše negativne posledice okruženja. 

Kako telo reaguje na okruženje?

Ako po čitav dan sedimo u kancelariji i ne treniramo, naše telo će se prilagoditi takvom načinu života. Leđa, stomak i gluteusi će biti neaktivni, nećemo imati kondiciju za trčanje, bićemo zadihani kad idemo peške na četvrti sprat. 

Bolovi se najčešće javljaju u nekom delu tela u skladu sa našim neaktivnostima. 

Iz ovoga možete da zaključite da, kada dođete na prvi razgovor, trener posmatra vaše navike i predhodne aktivnosti. Pored toga, svaki dobar trener mora da uzme u obzir pol klijenta, godine, predhodne povrede i držanje tela klijenta koje je oblikovano okruženjem i navikama.

Kako eliminišemo negativne posledice okruženja? 

U funkcionalnom treningu za pravilno držanje uzimamo takozvani neutralni položaj. To je položaj u kom gledano sa strane uho, rame, kuk, koleno i skočni zglob stoje u jednoj liniji.

NAPREDAK U FUNKCIONALNOM TRENINGU

Gledano sa prednje strane stopala su u širini kukova, glava pravo u produžetku kičme a ruke opružene pored tela.

Ovo je zadati položaj, nije položaj u kome treba da provodimo čitave dane. 

U funkcionalnom treningu kažemo, najgori je položaj tela iz koga ne možemo da izađemo. 

Kako možemo da testiramo držanje?

Prvi test držanja koji radimo je ujedno i prva korektivna vežba. Klijent se prislanja uza zid i pokušava da zauzme neutralni položaj gornjeg dela tela.

NAPREDAK U FUNKCIONALNOM TRENINGU

Za većinu ljudi ovo je nemoguće na početku prvog treninga. 

Tada prelazimo na početni deo metode funkcionalnog treninga koji se sastoji od opuštanja i istezanja skraćenih mišića i aktivacije neaktivnih mišića, zapostavljenih našim svakodnevnim ne-aktivnostima. 

Kako znamo da li napredujemo?

Kako klijent napreduje u izvođenju korektivnih vežbi i zadržavanju neutralnog položaja, tako se poboljšava i njegova fizička forma. Bolovi koji su bili prisutni postaju slabiji ili nestaju. Posle nekog vremena, sve se ređe javljaju čak i posle aktivnosti. Opravak posle aktivnosti je brži, a san i odmor su mnogo bolji i efikasniji. 

Držanje vizuelno postaje bolje. Telo skladnije izgleda zbog aktivacije mišića koji su dugo bili zapostavljeni, bez obzira na to da li je klijent imao neke treninge ili ne uvek postoje neki mišići koji su bili zapostavljeni.

Šta su najčešći ciljevi klijenata?

Većina klijenata koji dolaze žele da se kreću ili sprovode neki vid aktivnosti – od profesionalnih sportista koji žele da unaprede svoje telo i zadrže zdravlje posle završetka profesionalne karijere, do ljudi koji žele da bez problema obavljaju svoje dnevne poslove i dočekaju neke godine u dobrom zdravlju i bez bolova. 

Da ne bude zabune, neki ljudi ne žele da promene bilo šta u svojim navikama i fizičkoj formi, jednostavno ne vide kako to može da utiče na njihovo fizičko zdravlje. U tom slučaju oni ne uspevaju da postignu bilo kakve rezultate, već samo gube vreme.

Šta još moramo da imamo u vidu sem pravilnog držanja?

Pored pravilnog držanja moramo da obratimo pažnju i na pravilno kretanje. 

Nauka koja se bavi izučavanjem kretanja zove se biomehanika. U funkcionalnom treningu pravilno kretanje podrazumeva odgovarajuće položaje gornjeg i donjeg dela tela tokom kretanja, kao i aktivacije mišiča gornjeg i donjeg dela po određenim obrascima. Čovek se kreće na osnovu kontralateralnog reciprociteta. 

To najprostije znači da se, kada se aktiviraju mišići u donjem delu tela, u istom trenutku aktiviraju i mišići u gornjem delu tela, uz mišiće i miofascijalne linije koji obezbeđuju njihovu povezanost. 

Miofascijalne linije su veze mišića i fascije koje se pružaju duž čitavog tela i obezbeđuju telu da stoji uspravno i da se  kreće. 

Kako možemo da ispravimo nepravilno kretanje?

Kao što postoje korektivne vežbe za pravilno držanje, postoje vežbe za pravilno kretanje. Za model kretanja čoveka u funkcionalnom treningu uzeto je hodanje, trčanje i bacanje. 

Ova tri obrasca nas povezuju sa našim precima tokom evolucije, i u praksi je potvrđeno da unapređenjem ovih funkcija postižemo oslobađanje od bolova i vraćamo se na pravilno kretanje tela, što je najbolji način prevencije u očuvanju zdravlja. 

U toku funkcionalnog treninga najviše pažnje obraćamo na unilateralne (jednostrane) pokrete, zato što se čovek tako kreće. 

Suprotno kretanje čovečijem bilo bi bilateralno, kao što se kreće medved ili pas dok hoda. Treći tip kretanja bilo bi kretanje u sagitalnoj ravni, što je kao skakanje kengura, na dve noge istovremeno. Čovek može da koristi i druge tipove kretanja. Ipak, to je jako neefikasno, a mi težimo što boljoj efikasnosti kroz evoluciju.

Sam trening sastoji se iz vežbi poput iskoraka, vežbi sa ketlbelom i aktivacija specifičnih mišićnih grupa i miofascijalnih linija zaduženih za kretanje. 

Koje su dobrobiti funkcionalnog treninga?

Efekti ovakvog vida treninga su olakšano i efikasnije kretanje, bezbolno hodanje i trčanje, brži oporavak posle fizičkih aktivnosti, smanjenje procenta masti, povećanje mišićne mase, bolja koncentracija.

Kada unapredimo svoje fizičko zdravlje kroz proces funkcionalnog treninga, tada imamo priliku za dalji lični napredak i razvoj. Mi smo doslovno obezbedili svoje fizičko zdravlje doživotno i proces koji prolazimo kroz funkcionalni trening nam ostaje naučen doživotno, sa svim alatima koji nam obezbeđuju da onda kada nam se javi neki bol u mišiću ili zglobu mi znamo šta treba da uradimo da bi ga se rešili. 

Možemo reći da su uloženo vreme i materijalna sredstva za učenje i sprovođenje funkcionalnog treninga jedna od investicija u našem životu koja će nam se višestruko vratiti, koliko u subjektivnom doživljaju kvaliteta života, toliko i u novčanoj uštedi od lekova za suzbijanje bola, a kasnije i skupih terapija i komplikovanih operativnih zahvata.

Podeli znanje sa prijateljima:

NAPREDAK U FUNKCIONALNOM TRENINGU

Saznaj više

KRETANJE JE ZAKON!

Napisao: NEMANJA MILISAVLJEVIĆ

KRETANJE JE ZAKON!

Napisao: NEMANJA MILISAVLJEVIĆ

KATEGORIJE: FILOZOFIJA TRENINGA · FUNKCIJA MIŠIĆA · FUNKCIONALNO TELO

KATEGORIJE: FILOZOFIJA TRENINGA · FUNKCIJA MIŠIĆA · FUNKCIONALNO TELO

“Ako želiš da napraviš pitu od jabuka, moraš prvo da stvoriš univerzum.”

-Karl Segan

KRETANJE JE ZAKON!

Ljudsko telo se kreće po određenim zakonima kretanja.

Građa čoveka, mišići, kosti, zglobovi, miofascijalne linije koje se pružaju duž našeg tela uslovljavaju te zakone.

Mišići, kosti i zglobovi su vam poznati, a miofascijalne linije su linije vezivnog tkiva koje se pružaju duž tela.

Postoje zadnja, prednja, bočna, spiralna i druge. Ove linije nam omogućavaju da stojimo uspravno i da se krećemo.

Takođe mogu da nam pomognu da razumemo bolove koji se javljaju i da postignemo bolju snagu i fleksibilnost.

Ako se bol javlja u nekom mišiću to je najčešće zbog mišićnog disbalansa, pod uticajem miofascijalnih linija.

Zato što se pružaju po čitavom telu, zato što nam pomažu u kretanju i zato što su povezane sa svim mišićima i kostima, svoje miofascijalne linije moramo da poštujemo i negujemo. 

Na funkciju miofascijalnih linija dosta utiče okruženje.

Pod uticaj okruženja spada stolica na kojoj sediš na poslu, vrsta posla ili aktivnosti kojim se baviš, udobnost kreveta i sl.

To onda podrazumeva način na koji stojiš, hodaš, ležiš i druge. 

Navike i okruženje nepovoljno utiču na naše telo, osim ako pobedimo gravitaciju.

Kako misliš da pobedimo gravitaciju?

Većina treninga koji se rade funkcionišu po sistemu gravitacije.

U bukvalnom i svakom drugom smislu.

Podizanjem određenog opterećenja dolazi do procesa u mišićima u kom povećavaš obim, jačaš ili nešto treće.

Kako to izgleda u funkcionalnom treningu?

U funkcionanom treningu trenira se po zakonima tela i miofascijalnih linija i na taj način unapređujemo naše osnovne funkcije: hodanje, trčanje i bacanje (kao bacanje lopte, kamena).

Čovek se kreće na osnovu kontralateralnog reciprociteta, što znači da kad hoda istovremeno aktivira gluteus sa jedne i latisimus (najveći mišić leđa) sa druge strane tela.

Pošto znamo kako funkcioniše kretanje možemo da ga učinimo efikasnijim i po potrebi bezbolnim.

Funkcionalni trening nam pomaže da se oslobodimo bola zato što svoje telo učimo kako da stoji uspravno i da se krećemo, poštujući miofascijalne linije, koje su povezane sa mišićima i kostima u kojima se bolovi javljaju.

Kada se uspešno oslobađamo bola i navika koje su nas do tog stanja dovele, tada prilagođavamo okruženje sebi.

To postižemo redovnim funkcionalnim treningom.

Pošto uticaj okruženja na telo nikada ne prestaje, to znači da moraš da treniraš do kraja života?

Ne baš, kao što se telo naviklo na nepovoljan uticaj okruženja, tako će se prilagoditi i tvom novom funkcionalnom telu.

Tada ćeš moći da se baviš aktivnostima po želji ili mogućnostima. Trčanjem, hodanjem, košarkom, tenisom…

I da, nemoj da očekuješ da budeš zdrav a da ništa ne radiš.

Stvoren si da se krećeš.

Podeli znanje sa prijateljima:

KRETANJE JE ZAKON!

Saznaj više

“Ako želiš da napraviš pitu od jabuka, moraš prvo da stvoriš univerzum.”

-Karl Segan

KRETANJE JE ZAKON!

Ljudsko telo se kreće po određenim zakonima kretanja.

Građa čoveka, mišići, kosti, zglobovi, miofascijalne linije koje se pružaju duž našeg tela uslovljavaju te zakone.

Mišići, kosti i zglobovi su vam poznati, a miofascijalne linije su linije vezivnog tkiva koje se pružaju duž tela.

Postoje zadnja, prednja, bočna, spiralna i druge. Ove linije nam omogućavaju da stojimo uspravno i da se krećemo.

Takođe mogu da nam pomognu da razumemo bolove koji se javljaju i da postignemo bolju snagu i fleksibilnost.

Ako se bol javlja u nekom mišiću to je najčešće zbog mišićnog disbalansa, pod uticajem miofascijalnih linija.

Zato što se pružaju po čitavom telu, zato što nam pomažu u kretanju i zato što su povezane sa svim mišićima i kostima, svoje miofascijalne linije moramo da poštujemo i negujemo. 

Na funkciju miofascijalnih linija dosta utiče okruženje.

Pod uticaj okruženja spada stolica na kojoj sediš na poslu, vrsta posla ili aktivnosti kojim se baviš, udobnost kreveta i sl.

To onda podrazumeva način na koji stojiš, hodaš, ležiš i druge. 

Navike i okruženje nepovoljno utiču na naše telo, osim ako pobedimo gravitaciju.

Kako misliš da pobedimo gravitaciju?

Većina treninga koji se rade funkcionišu po sistemu gravitacije.

U bukvalnom i svakom drugom smislu.

Podizanjem određenog opterećenja dolazi do procesa u mišićima u kom povećavaš obim, jačaš ili nešto treće.

Kako to izgleda u funkcionalnom treningu?

U funkcionanom treningu trenira se po zakonima tela i miofascijalnih linija i na taj način unapređujemo naše osnovne funkcije: hodanje, trčanje i bacanje (kao bacanje lopte, kamena).

Čovek se kreće na osnovu kontralateralnog reciprociteta, što znači da kad hoda istovremeno aktivira gluteus sa jedne i latisimus (najveći mišić leđa) sa druge strane tela.

Pošto znamo kako funkcioniše kretanje možemo da ga učinimo efikasnijim i po potrebi bezbolnim.

Funkcionalni trening nam pomaže da se oslobodimo bola zato što svoje telo učimo kako da stoji uspravno i da se krećemo, poštujući miofascijalne linije, koje su povezane sa mišićima i kostima u kojima se bolovi javljaju.

Kada se uspešno oslobađamo bola i navika koje su nas do tog stanja dovele, tada prilagođavamo okruženje sebi.

To postižemo redovnim funkcionalnim treningom.

Pošto uticaj okruženja na telo nikada ne prestaje, to znači da moraš da treniraš do kraja života?

Ne baš, kao što se telo naviklo na nepovoljan uticaj okruženja, tako će se prilagoditi i tvom novom funkcionalnom telu.

Tada ćeš moći da se baviš aktivnostima po želji ili mogućnostima. Trčanjem, hodanjem, košarkom, tenisom…

I da, nemoj da očekuješ da budeš zdrav a da ništa ne radiš.

Stvoren si da se krećeš.

Podeli znanje sa prijateljima:

KRETANJE JE ZAKON!

Saznaj više

KAKO DA SE OSLOBODIMO STRESA KOJI ZADRŽAVAMO U TELU

Napisao: NOVAK SPASIĆ

KAKO DA SE OSLOBODIMO STRESA KOJI ZADRŽAVAMO U TELU

Napisao: NOVAK SPASIĆ

KATEGORIJE: FILOZOFIJA TRENINGA · FUNKCIJA MIŠIĆA · FUNKCIONALNO TELO

KATEGORIJE: FILOZOFIJA TRENINGA · FUNKCIJA MIŠIĆA · FUNKCIONALNO TELO

Koliko vremena provodite u sedećem položaju? U automobilu, na poslu, kod kuće? Ako je vaš odgovor veći deo dana, veoma je izvesno da imate zaključane kukove koji ne utiču samo na bolove u leđima i zglobovima, već predstavljaju i osnovni uzrok nepotrebnog stresa i straha.

KAKO DA SE OSLOBODIMO STRESA KOJI ZADRŽAVAMO U TELU

Gde se većina našeg stresa skladišti?

Stres se često taloži u jednom od najvećih mišića u telu, u psoasu. Psoas je mišić koji se nalazi na bočnoj strani lumbalnog dela kičme i oboda karlice. On igra glavnu ulogu u pravilnom kretanju jer utiče na strkturalnu ravnotežu, mišićni integritet, fleksibilnost, snagu, domet kretanja, pokretljivost zglobova i funkcionisanje organa.

Bez ovog mišića ne bismo bili u stanju da održimo telo uspravnim niti da pomeramo noge kako bismo se kretali. Kada je psoas zdrav, dok hodamo, on konstantno masira lumbalni deo kičme, organe, krvne sudove i nerve trupa. Ovaj proces stimuliše protok tečnosti u celom telu i stvara osećaj da smo uzemljeni i centrirani.

Psoas je jedini mišić koji povezuje kičmu sa nogama, a takođe je povezan sa dijafragmom putem fascije (vezivnog tkiva) i utiče na refleksni strah i disanje. Ovaj uticaj je zbog veze između psoasa i reptilskog mozga, najstarijeg unutrašnjeg dela mozga i kičmene moždine koji je odgovoran za primitivne instikte kao što su strah i agresivnost.

Svaki put kada vidimo nešto što nas uznemiri (stvarna ili percepirana opasnost) životinja koja nam pretrčava ispred auta dok vozimo, nasilna scena u filmu itd. mozak šalje signal telu da reaguje oslobađanjem epinefrina (adrenalina).

Mišić koji je najvažniji za borbeni nagon je psoas. Kada ne odreagujemo, hormoni stresa ostaju neiskorišćeni i talože se u telu. Ovo može dovesti do mnogih zdravstvenih problema kao što su: problemi sa apetitom i varenjem, bolni ciklusi kod žena, problemi sa disanjem, nesanica, slab imunitet, anksioznost, depresija, život u konstantnom stanju straha.

Takođe kada provodimo dosta vremena u sedećem položaju dolazi do slabljenja i skraćenja psoasa, slabljenja stomačnih mišića i gluteusa i preaktivnih mišića donjeg dela leđa – quadratus lumborum-a što može izazvati probleme kao što su: bol u donjem delu leđa, išijalgija, skolioza, bol u kukovima i kolenima i zategnutost u zadnjoj loži.

Šta su gluteus i quadratus lumborum?

Ovo je takođe jako bitan segment koji ću pokušati da vam objasnim što jednostavnije.

Dok sedite, psoas se nalazi u skraćenom položaju, a karlica posledično u stojećem položaju ide u hiperlordozu (anterior pelvic tilt/inklinaciju– slika pored), a kukovi, u fleksiju.

Gluteusi su zbog tog položaja inhibirani (nedovoljno aktivni; nemaju dovoljan i efektivan neurološki input), a telo žudi za balansom pa drugi mišić koji radi pokret sličan gluteusu mora raditi dupli posao da nadoknadi  isključen gluteus i da vrati karlicu u normalan, neutralan položaj. To je quadratus lumborum. 

Kada su gluteusi inhibirani, smanjena je mobilnost kukova i u tome vam neće pomoći  ni najbolja mobilizacija za kukove koju znate, već će štetu popraviti, između ostalog, adekvatna aktivacija gluteusa. Dakle, ako gubimo na opsegu pokreta u kukovima – ekstenziju kuka – taj nedostatak pokreta odnekuda moramo dobiti, a najbliži segment koji će to kompenzovati je lumbalni deo leđa– leđa bole jer se onda previše pomeraju unazad (u ekstenziju), a moraju biti stabilna i održavati neutralan položaj.

Zbog toga što je psoas toliko intimno uključen u osnovne fizičke i emocionalne reakcije, hronično zategnut psoas stalno šalje signale telu da ste u opasnosti, iscrpljuje nadbubrežne žlezde i slabi imuni sistem.

Svest o psoasu može otvoriti vrata za bolje razumevanje tela.

Ova saznanja su mi dosta pomogla da razumem kako fizički problemi izazivaju emocionalne, i obrnuto, i samim time doprinela boljim rezultatima klijenata što me je motivisalo da napišem ovaj tekst i podelim ga sa vama.

Kako možete opustiti psoas?

Pre nego što počnete da istražujete načine na koje možete opustiti i istegnuti psoas uzmite u obzir činjenicu da ovaj mišić može biti slab i zategnut, što zapravo i jeste u većini situacija. Konstantnim sedenjem ga slabimo i mišić ostaje skraćen čime pokušava da nadomesti stabilnost lumbalnog dela kičme. Ukoliko takav mišić istežemo rizikujemo da se još više skrati jer se tada nalazi u još većoj opasnosti.

Savetujem da prvo pristupite testiranju zatim i jačanju psoasa ukoliko je potrebno a nakon toga istezanju.

Snagu psoasa možete proveriti na sledeći način, to je ujedno i test i vežba za jačanje:

Stanite uz zid tako da vam leđa budu prislonjena celom dužinom. Oslonite se čvrsto na jednu nogu, a drugu podižete savijenu u kolenu i opuštenog stopala. Kada kolenom pređete visinu kuka zadržite nogu u tom položaju minimalno 15 sekundi i nakon toga je spuštajte 5 sekundi. Ako osetite zamor u predelu prepona ili vam se trese noga to znači da je psoas oslabljen. Ponavljajte ovu vežbu za obe noge i jednakim brojem ponavljanja kako biste ih ojačali.

Ovo je samo jedan od načina, tako da možete istražiti na tu temu.

Psoas može biti zahvaćen triger pointom pa je pre istezanja poželjno uraditi i miofascijalno opuštanje.

Na sledećem videu smo objasnili kako možete da opustite psoas:

Podeli znanje sa prijateljima:

KAKO DA SE OSLOBODIMO STRESA KOJI ZADRŽAVAMO U TELU

Saznaj više

Koliko vremena provodite u sedećem položaju? U automobilu, na poslu, kod kuće? Ako je vaš odgovor veći deo dana, veoma je izvesno da imate zaključane kukove koji ne utiču samo na bolove u leđima i zglobovima, već predstavljaju i osnovni uzrok nepotrebnog stresa i straha.

KAKO DA SE OSLOBODIMO STRESA KOJI ZADRŽAVAMO U TELU

Gde se većina našeg stresa skladišti?

Stres se često taloži u jednom od najvećih mišića u telu, u psoasu. Psoas je mišić koji se nalazi na bočnoj strani lumbalnog dela kičme i oboda karlice. On igra glavnu ulogu u pravilnom kretanju jer utiče na strkturalnu ravnotežu, mišićni integritet, fleksibilnost, snagu, domet kretanja, pokretljivost zglobova i funkcionisanje organa.

Bez ovog mišića ne bismo bili u stanju da održimo telo uspravnim niti da pomeramo noge kako bismo se kretali. Kada je psoas zdrav, dok hodamo, on konstantno masira lumbalni deo kičme, organe, krvne sudove i nerve trupa. Ovaj proces stimuliše protok tečnosti u celom telu i stvara osećaj da smo uzemljeni i centrirani.

Psoas je jedini mišić koji povezuje kičmu sa nogama, a takođe je povezan sa dijafragmom putem fascije (vezivnog tkiva) i utiče na refleksni strah i disanje. Ovaj uticaj je zbog veze između psoasa i reptilskog mozga, najstarijeg unutrašnjeg dela mozga i kičmene moždine koji je odgovoran za primitivne instikte kao što su strah i agresivnost.

Svaki put kada vidimo nešto što nas uznemiri (stvarna ili percepirana opasnost) životinja koja nam pretrčava ispred auta dok vozimo, nasilna scena u filmu itd. mozak šalje signal telu da reaguje oslobađanjem epinefrina (adrenalina).

Mišić koji je najvažniji za borbeni nagon je psoas. Kada ne odreagujemo, hormoni stresa ostaju neiskorišćeni i talože se u telu. Ovo može dovesti do mnogih zdravstvenih problema kao što su: problemi sa apetitom i varenjem, bolni ciklusi kod žena, problemi sa disanjem, nesanica, slab imunitet, anksioznost, depresija, život u konstantnom stanju straha.

Takođe kada provodimo dosta vremena u sedećem položaju dolazi do slabljenja i skraćenja psoasa, slabljenja stomačnih mišića i gluteusa i preaktivnih mišića donjeg dela leđa – quadratus lumborum-a što može izazvati probleme kao što su: bol u donjem delu leđa, išijalgija, skolioza, bol u kukovima i kolenima i zategnutost u zadnjoj loži.

Šta su gluteus i quadratus lumborum?

Ovo je takođe jako bitan segment koji ću pokušati da vam objasnim što jednostavnije.

Dok sedite, psoas se nalazi u skraćenom položaju, a karlica posledično u stojećem položaju ide u hiperlordozu (anterior pelvic tilt/inklinaciju– slika pored), a kukovi, u fleksiju.

Gluteusi su zbog tog položaja inhibirani (nedovoljno aktivni; nemaju dovoljan i efektivan neurološki input), a telo žudi za balansom pa drugi mišić koji radi pokret sličan gluteusu mora raditi dupli posao da nadoknadi  isključen gluteus i da vrati karlicu u normalan, neutralan položaj. To je quadratus lumborum. 

Kada su gluteusi inhibirani, smanjena je mobilnost kukova i u tome vam neće pomoći  ni najbolja mobilizacija za kukove koju znate, već će štetu popraviti, između ostalog, adekvatna aktivacija gluteusa. Dakle, ako gubimo na opsegu pokreta u kukovima – ekstenziju kuka – taj nedostatak pokreta odnekuda moramo dobiti, a najbliži segment koji će to kompenzovati je lumbalni deo leđa– leđa bole jer se onda previše pomeraju unazad (u ekstenziju), a moraju biti stabilna i održavati neutralan položaj.

Zbog toga što je psoas toliko intimno uključen u osnovne fizičke i emocionalne reakcije, hronično zategnut psoas stalno šalje signale telu da ste u opasnosti, iscrpljuje nadbubrežne žlezde i slabi imuni sistem.

Svest o psoasu može otvoriti vrata za bolje razumevanje tela.

Ova saznanja su mi dosta pomogla da razumem kako fizički problemi izazivaju emocionalne, i obrnuto, i samim time doprinela boljim rezultatima klijenata što me je motivisalo da napišem ovaj tekst i podelim ga sa vama.

Kako možete opustiti psoas?

Pre nego što počnete da istražujete načine na koje možete opustiti i istegnuti psoas uzmite u obzir činjenicu da ovaj mišić može biti slab i zategnut, što zapravo i jeste u većini situacija. Konstantnim sedenjem ga slabimo i mišić ostaje skraćen čime pokušava da nadomesti stabilnost lumbalnog dela kičme. Ukoliko takav mišić istežemo rizikujemo da se još više skrati jer se tada nalazi u još većoj opasnosti.

Savetujem da prvo pristupite testiranju zatim i jačanju psoasa ukoliko je potrebno a nakon toga istezanju.

Snagu psoasa možete proveriti na sledeći način, to je ujedno i test i vežba za jačanje:

Stanite uz zid tako da vam leđa budu prislonjena celom dužinom. Oslonite se čvrsto na jednu nogu, a drugu podižete savijenu u kolenu i opuštenog stopala. Kada kolenom pređete visinu kuka zadržite nogu u tom položaju minimalno 15 sekundi i nakon toga je spuštajte 5 sekundi. Ako osetite zamor u predelu prepona ili vam se trese noga to znači da je psoas oslabljen. Ponavljajte ovu vežbu za obe noge i jednakim brojem ponavljanja kako biste ih ojačali.

Ovo je samo jedan od načina, tako da možete istražiti na tu temu.

Psoas može biti zahvaćen triger pointom pa je pre istezanja poželjno uraditi i miofascijalno opuštanje.

Na sledećem videu smo objasnili kako možete da opustite psoas:

Podeli znanje sa prijateljima:

KAKO DA SE OSLOBODIMO STRESA KOJI ZADRŽAVAMO U TELU

Saznaj više

MIŠIĆI VRATA I NJIHOV UTICAJ NA ZATEGNUTU ZADNJU LOŽU

NAPISAO: NOVAK SPASIĆ

MIŠIĆI VRATA I NJIHOV UTICAJ NA ZATEGNUTU ZADNJU LOŽU

NAPISAO: NOVAK SPASIĆ

KATEGORIJE: FUNKCIJA MIŠIĆA · FUNKCIONALNO TELO · VAŽNE TEME

KATEGORIJE: FUNKCIJA MIŠIĆA · FUNKCIONALNO TELO · VAŽNE TEME

Da li imate problem sa zategnutom zadnjom ložom?
Ne uspevate da je opustite ni nakon redovnog istezanja i masiranja?
Da li ste znali da mala grupa mišića koji se nalaze sa zadnje strane vašeg vrata, u podnožju lobanje, mogu imati veliki uticaj na opseg pokreta zadnje lože?

Mišići vrata i njihov uticaj na zategnutu zadnju ložu

Sub-occipitalni mišići:

Sub-occipitalne mišiće čini grupa od četiri mišića koji se nalaze u podnožju lobanje ispod occipitalne kosti. Sva četiri mišića se inervišu suboccipitalnim nervom.

Funkcije koje vrše su:

– stabilizacija lobanje za vrat
– rotacija glave
– ekstenzija glave
– naginjanje glave u stranu (uvo ka ramenu)

Napetost ovih mišića može prouzrokovati:

– glavobolju
– migrene
– bol u očima
– probleme sa propriocepcijom i balansom

Zanimljiv podatak je da ovi mišići funkcionišu i kao sistem senzora koji meri napetost u mišićima, usled delovanja gravitacije, govoreći mozgu o položaju glave i vrata. Informacije koje mozak od njih dobija su ključne za koordinaciju svih mišića u telu i održavanju ravnoteže kada se krećemo.

Mišići zadnje lože:

Mišiće zadnje lože čine tri mišića: semitendinosus, semimembranosus i biceps femoris.

Funkcije koje vrše su:

– fleksija u zglobu kolena
– ekstenzija u zglobu kuka
– stabilnost kuka

Zategnutost u ovim mišićima može prouzrokovati:

– bol u donjem delu leđa usled povlačenja karlice
– bol u kolenima
– bol u stopalima

Šta povezuje ove dve grupe mišića?

Odgovor leži u zadnjoj površinskoj liniji (SBL – superficial back line). Nju čini kontinuirana linija mišića i fascije koja se proteže od glave sve do pete uključujući i sub-occipitalne mišiće i mišiće zadnje lože. SBL nam pomaže da stojimo uspravno i povezana je jednim neuralnim sistemom.

Veoma mali sub-occipitalni mišići su povezani sa tvrdom moždanom membranom (dura mater) koja obavija mozak i kičmenu moždinu i zbog toga se često predstavljaju kao kontrolni centar SBL-a, koji utiče na kretanje mišića duž cele linije, a posebno na grupu mišića zadnje lože.

Ukratko, opuštanje sub-occipitalnih mišića može znatno uticati na otpuštanje tenzije u mišićima zadnje lože. Ovaj indirektni pristup je veoma koristan kada je zadnja loža povređena ili osetljiva i kada ne postižemo željeni efekat prilikom direktnog opuštanja i istezanja.

Kako da opustite sub-occipitalne mišiće?

Legnete na čvrstu podlogu ili stanete uz zid .Stavite tvrdu gumenu lopticu veličine teniske (možete je kupiti u svakom pet shop-u) između vaše glave i podloge. Smestite je sa leve ili desne strane vrata u podnožje lobanje. Bradu spustite ka grudima kako bi mišići bili izloženiji. Možete praviti male pokrete ili zadržati na najbolnijoj tački od 2 do 10 minuta. Zatim to isto ponovite sa suprotne strane.

Još jedan praktičan način opuštanja može biti i uz pomoć vaših palčeva. Stavite palčeve na vrat u podnožje lobanje. Držite glavu uspravno. Spustite bradu na dole i kružnim pokretima uz pritisak doprite do dubljih tkiva. Zatvorite oči i pomerajte ih gore-dole, levo-desno. Osetićete da se mišići pomeraju. Opuštanje radite koliko vam prija.

(Ne) aktivnosti koje danas sprovodimo sve više, uticale su na to da veliki broj naših klijenata oseća tenziju u ovim mišićima. Pošto je njihova funkcija i da vrše fina podešavanja pozicije glave svaki put kada se naše oči pomere, dugo gledanje u telefon, tablet ili računar povijenih ramena i glave kao i brzo listanje sadržaja doprinose skraćivanju ovih mišića i opštoj tenziji u ramenima i vratu.

Podeli znanje sa prijateljima:

Mišići vrata i njihov uticaj na zategnutu zadnju ložu

Saznaj više

Da li imate problem sa zategnutom zadnjom ložom?
Ne uspevate da je opustite ni nakon redovnog istezanja i masiranja?
Da li ste znali da mala grupa mišića koji se nalaze sa zadnje strane vašeg vrata, u podnožju lobanje, mogu imati veliki uticaj na opseg pokreta zadnje lože?

Mišići vrata i njihov uticaj na zategnutu zadnju ložu

Sub-occipitalni mišići:

Sub-occipitalne mišiće čini grupa od četiri mišića koji se nalaze u podnožju lobanje ispod occipitalne kosti. Sva četiri mišića se inervišu suboccipitalnim nervom.

Funkcije koje vrše su:

– stabilizacija lobanje za vrat
– rotacija glave
– ekstenzija glave
– naginjanje glave u stranu (uvo ka ramenu)

Napetost ovih mišića može prouzrokovati:

– glavobolju
– migrene
– bol u očima
– probleme sa propriocepcijom i balansom

Zanimljiv podatak je da ovi mišići funkcionišu i kao sistem senzora koji meri napetost u mišićima, usled delovanja gravitacije, govoreći mozgu o položaju glave i vrata. Informacije koje mozak od njih dobija su ključne za koordinaciju svih mišića u telu i održavanju ravnoteže kada se krećemo.

Mišići zadnje lože:

Mišiće zadnje lože čine tri mišića: semitendinosus, semimembranosus i biceps femoris.

Funkcije koje vrše su:

– fleksija u zglobu kolena
– ekstenzija u zglobu kuka
– stabilnost kuka

Zategnutost u ovim mišićima može prouzrokovati:

– bol u donjem delu leđa usled povlačenja karlice
– bol u kolenima
– bol u stopalima

Šta povezuje ove dve grupe mišića?

Odgovor leži u zadnjoj površinskoj liniji (SBL – superficial back line). Nju čini kontinuirana linija mišića i fascije koja se proteže od glave sve do pete uključujući i sub-occipitalne mišiće i mišiće zadnje lože. SBL nam pomaže da stojimo uspravno i povezana je jednim neuralnim sistemom.

Veoma mali sub-occipitalni mišići su povezani sa tvrdom moždanom membranom (dura mater) koja obavija mozak i kičmenu moždinu i zbog toga se često predstavljaju kao kontrolni centar SBL-a, koji utiče na kretanje mišića duž cele linije, a posebno na grupu mišića zadnje lože.

Ukratko, opuštanje sub-occipitalnih mišića može znatno uticati na otpuštanje tenzije u mišićima zadnje lože. Ovaj indirektni pristup je veoma koristan kada je zadnja loža povređena ili osetljiva i kada ne postižemo željeni efekat prilikom direktnog opuštanja i istezanja.

Kako da opustite sub-occipitalne mišiće?

Legnete na čvrstu podlogu ili stanete uz zid .Stavite tvrdu gumenu lopticu veličine teniske (možete je kupiti u svakom pet shop-u) između vaše glave i podloge. Smestite je sa leve ili desne strane vrata u podnožje lobanje. Bradu spustite ka grudima kako bi mišići bili izloženiji. Možete praviti male pokrete ili zadržati na najbolnijoj tački od 2 do 10 minuta. Zatim to isto ponovite sa suprotne strane.

Još jedan praktičan način opuštanja može biti i uz pomoć vaših palčeva. Stavite palčeve na vrat u podnožje lobanje. Držite glavu uspravno. Spustite bradu na dole i kružnim pokretima uz pritisak doprite do dubljih tkiva. Zatvorite oči i pomerajte ih gore-dole, levo-desno. Osetićete da se mišići pomeraju. Opuštanje radite koliko vam prija.

(Ne) aktivnosti koje danas sprovodimo sve više, uticale su na to da veliki broj naših klijenata oseća tenziju u ovim mišićima. Pošto je njihova funkcija i da vrše fina podešavanja pozicije glave svaki put kada se naše oči pomere, dugo gledanje u telefon, tablet ili računar povijenih ramena i glave kao i brzo listanje sadržaja doprinose skraćivanju ovih mišića i opštoj tenziji u ramenima i vratu.

Podeli znanje sa prijateljima:

Mišići vrata i njihov uticaj na zategnutu zadnju ložu

Saznaj više

UTICAJ ISHRANE NA BOL U LEĐIMA, GLUTEUSU, KOLENIMA ILI VRATU

NAPISAO: IVAN MILOŠEVIĆ – Consultant@Siberian Health

uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu

NAPISAO: IVAN MILOŠEVIĆ – Consultant @ Siberian Health

KATEGORIJE: FUNKCIJA MIŠIĆA · FUNKCIONALNO TELO · VAŽNE TEME

KATEGORIJE: FUNKCIJA MIŠIĆA · FUNKCIONALNO TELO · VAŽNE TEME

Da li možete da pretpostavite koliki je uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenu ili vratu?

Izuzetno veliki.

Ovaj tekst je namenjen da vas zainteresuje da se lično uključite u proces edukacije neophodan za korekciju ili prevenciju zdravlja, što znači da sve što piše ovde lično proverite i nakon toga napravite sopstveni plan korekcija u ishrani i primeni terapeutskih metoda za rešavanje problema (ako su u nekoj meri prisutni).

Uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu
Uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu

Saznaj više

Da li možete da pretpostavite koliki je uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenu ili vratu?

Izuzetno veliki.

Ovaj tekst je namenjen da vas zainteresuje da se lično uključite u proces edukacije neophodan za korekciju ili prevenciju zdravlja, što znači da sve što piše ovde lično proverite i nakon toga napravite sopstveni plan korekcija u ishrani i primeni terapeutskih metoda za rešavanje problema (ako su u nekoj meri prisutni).

Uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu

Šta izaziva upalu mišića?

Već je odavno poznato da upalu u mišićima izazivaju kiseline, pre svega mlečna kiselina. A šta je sa upaljenim žarišnim mestima na ostalim regijama tela?

Da li ista te iste kiseline i možda izazivaju upalne procese i stvaraju žarišta koje onemogućavaju našem telu pravilan i nesmetan pokret?

Upravo te kiseline, njihovo preveliko stvaranje zbog savremene ishrane i nakon toga njihovo skladistenje su naša današnja tema i pre svega moramo napraviti razliku izmedju kiselog i baznog koja se meri na osnovu pH vrednosti.


PH je skraćenica za količinu jona vodonika koje ima neka supstanca. Ukazuje na kiselost ili baznost (u ovom slučaju namirnice) i meri se na skali od 0-14. Kada je pH vrednost 7, reč je o neutralnoj namirnici, sve ispod 7 je kiselo, a iznad 7 alkalno.

Naše telo je po prirodi blago alkalno, tj. bazno i takva pH vrednost je optimalna za naše zdravlje.

Hrana koju svakondenvno konzumiramo utiče na baznu ili kiselu reakciju u našem telu. Hrana koja daje kiseli efekat, donosi i ostavlja vodonikov jon u našem telu, čineći sredinu našeg tela kiselom, a hrana koja ima bazni efekat odnosi vodonikov jon, čineći sredinu našeg tela baznom. Nakon što se svari, svaka hrana „izveštava“ bubrege da li je kisela ili bazna. Bubrezi su odgovorni za ravnotežu fluida, odnosno održavanje relativno neutralne pH vrednosti tela oko 7.3.

Šta je važno za uravnoteženu pH vrednost u telu?

Od vitalne važnosti za održavanje baznosti tela, tj. za uravnoteženost ph vrednosti potrebno je unositi dovoljnu kolicinu vode, jer je unos vode podjednako važan kao izbor hrane. Naše telo čini 70% vode, dok je krv 94% voda, što je pokazatelj njene važnosti za organizam. Voda ispira želudac i pomaze formiranje bikarbonata koji štite želudac i dvanaestopalacno crevo (takođe neutrališu kiseline i tokom noći, ne samo nakon varenja) i neophodna je za formiranje svih enzima koje želudac i pankreas moraju da izluče da bi se hrana svarila.

Zato je važno piti pola litra vode pre svakog obroka. Voda ima još nebrojeno uloga u našem telu, ali pomenućemo to da je voda glavni element vazan za hidrauliku našeg muskulatornog sistema, od popunjavanja diskusa da bi bili u punom obliku do svi ostalih tečnosti koje služe za podmazivanje, održavnje pritiska, ishranu i ispiranje ćelija tela.

Uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu

Šta još?

Sledeća važna stavka je broj obroka u toku dana kao i vremenski raspored između obroka.

Jedna od loših navika u ishrani je pijenje vode nakon obroka gde se razblažuje hlorovodonična kiselina i otežava se i produžava rad želudca.

Druga je grickanje, jedenje između obroka.

Šta se dešava u vašem telu kada jedete između obroka?

Varenje počinje u ustima posebnim enzimima u pljuvačci, koji razgrađuju skrob. Oni ne funkcionišu dobro u želudcu, već samo u ustima. Dok žvaćemo, hrana treba da ostane 30 – 60 sekundi u ustima pre no što je progutamo, da se želudac ne bi pitao šta je sa vama, da li ste izgubili zube.

Morate koristiti mikser koji se nalazi u ustima.

Drugi stepen varenja je u želudcu. On je kao vodeni balon. Kada hrana počne da se razgrađuje, posebni mali mišići guraju hranu van želudca. Varenje se nastavlja u tankom crevu. Ali, pre no što se želudac isprazni, mi malo gricnemo između obroka (umesto pauze od 5 sati, da bi se varenje završilo). Ako je pauza manja od 5 sati, mišići želudca imaju probleme.

Ovi mišići se zaustavljaju, ne izbacuju staru hranu, dok se nova prispela hrana ne svari u želudcu. Stara hrana čeka u želudcu, i ona postaje kisela više nego što treba, jer se zadržava u kiselinama želudca više nego što treba.

To je kao kad ujutru zgnječite hranu na tanjiru i odete na posao. Šta se uveče dogodilo sa hranom?

Ona je trula.

Šta se događa sa hranom dok čeka u želudcu?

I ona truli, i tako kvari našu krv.

Urađeni su mnogi testovi da bi se ovo potvrdilo. U jednoj bolnici su medicinske sestre učestvovale u testiranju. Jele su normalna 3 obroka, a između obroka su trebale da nešto gricnu.

Posle 3 dana bile su testirane.

Posebni optički sistem sa kamerom unesen je u sistem za varenje da bi se videlo šta je u želudcu. Kada su izvadili hranu iz želudca, našli su hranu staru 3 dana, u veoma lošem stanju. Kao kad bi otišli na đubrište i jeli hranu odande.

To se događa kada jedemo između obroka.

Hrana se kvari.

Možda jedete zdravo voće i povrće, ali pazite da ne jedete između obroka. Pauzirajte 5 sati.

Da bi se hrana razgradila potrebno je 2 – 3 sata, a želudcu je posle potreban odmor od 2 sata. Vaš želudac je mišić, a svi mišići tela moraju da se odmaraju (čak se i srce odmara između 2 otkucaja). Odmarajte 5 – 7 sati između jela, ali ne manje od 5 sati. Ako je pauza manja od 5 sati, želudac će oslabiti i neće dobro funkcionisati u budućim danima. Iz hrane treba izvući korisne sastojke, a 5 sati pauze pomoći će vam u tome.

Koje namirnice pojačavaju kiselost organizma?

S obzirom na to da postoji velika količina namirnica koje izazivaju određenu količinu kiselosti u telu, mi ćemo navesti samo neke koje prednjače u proizvodnji kiselina u telu.

U jako kisele namirnice spadaju sledeće najčešće korišćene: govedina, svinjetina, teletina, piletina, tunjevina i sardine iz konzerve, iznutrice, mesne predrađevine, jaja, topljeni sir, sladoled, kravlje mleko, voćni i običan jogurt, margarin, gazirani napitci, crni čaj, kafa, alkohol, kikiriki puter, džem, kvasac, kečap, majonez, beli hleb, testenina, glazirani pirinač.

Uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu

Možda ste primetili da naviše zakišeljenja našem telu donose namirnice životinskog porekla. Uzevši u obzir da je u Srbiji svako tradicionalno jelo vezano za meso i da je to omiljena hrana većine ljudi, moramo za ovu namirnicu dati malo detaljnije objašnjenje.

Konzumiranje velikih količina životinjskih belančevina oslobađa mlečnu kiselinu metabolisanjem aminokiselina sa sadržajem sumpora, što takođe doprinosi većoj kiselosti. Kada kiselotvorne namirnice snize pH vrednost organizma, bubrezi koordiniraju aktivnost kako bi neutralisali tu kiselost. Kosti oslobađaju kalcijum da bi se ponovo uspostavila baznost a mišić se razlažu kako bi proizveli amonijak, koji je snažno bazan.

Uz to je važno napomenuti da je Nitrogen deo životinjskog proteina koji sadrži Azot, i za razlaganje proteina životinjskog porekla neophodanje enzim Nitrogenaza koji vrši razlaganje proteina za čiji je proces neophodan Mg. A s obzirom na to da je savremena hrana u velikom deficitu magnezijuma, to je jedan od jasnih znakova gde se pojačano troši Mg iz tela i zašto je osteoporoza toliko u porastu.

U ovom tekstu nećemo pominjati savremno meso i mleko koje se uzgaja na hormonima i lošoj ishrani samih životinja, što svakako treba da bude jedna od narednih tema, već samo iznosimo činjenice u vezi sa tradicionalno uzgajanim životinjskim namirnicama.

Kako utiču emocije na zdravlje našeg organizma?

Emocije se moraju koristiti racionalno i lek za neobuzdane emocije je svest. Ukoliko osoba nešto zamisli, ali ne radi, ona truje sebe tom stvorenom energijom koja se ne troši.

Potisnute emocije (brige, ljubomora, strahovi, nezadovoljstvo, osecaj krivice i neostvarenih snova) stvaraju veliku količinu energije i to je odraz emotivnog nadražaja… ako ništa ne radite (nema te fizicku aktivnost da se ona potrosi) ta stvorena energija ATP počinje da se razgrađuje ATP (AdenozinTriFosfat) > ADP (AdenozinDiFosfat) > AMP (AdenozinMonoFosfat)  > mokraća kiselina.

Uz to, mokraćna kiselina se može stvarati usled gojaznosti, zatim prekomernom, konzumacijom alkohola, imunosupersesivima, hemoterapijom, radioterapijom, zatim poremećajem rada bubrega i bolesti hipotiroze.

Ishrana ima veliku ulogu u regulisanju nivoa mokraćne kiseline u krvi, neke namirnice je potrebno izbegavati, kao što su namirnice sa dosta purina koji utice na stvaranje mograćne kiseline u telu (mozak, iznutrice, masne ribe, sardine, mlečni proizvodi, slatka peciva, slatkiši, torte i kolači). Mokraćna kiselina je antioksidant do određene mere, ali nakon toga ona je uzrok trošenja kalcijuma i magnezijuma i izaziva veliki broj pre svega gihta i kardiovaskularnihe bolesti, a onda i visok krvni pritisaka, hronična bolest bubrega.

Na duge staze kao sto se moze zakljuciti, preterana kiselost dovodi do žarišnih mesta koja izazivaju bol, a pored toga i mnogo teže probleme kao što su osteoporoza, kancer, slabost mišića, srčana oboljenja, dijabetes, anksioznost itd.

Ali mi ćemo se zadržati na našoj temi bolne tačke koje koče slobodan pokret.

Uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu

Očigledno je da svi ovi procesi dovode do kiselina u telu, i naše telo daje sve od sebe da ih neutrališe i izbaci, ali ako čovek ne promeni životne navike jasno je da telo slabi i da određeni organi usled zamora ne mogu da funkcionišu na istom nivou, pored toga što telo ne može u istoj količini da obezbedi Ca, Mg, Cink i ostale alkalne elemente, zbog čega se gubi sposobnost da se kiselina reši putem probave (creva i jetre) i mokrenja (bubrega).

Naime, organizam ne može sam sebe da razgradi koliko mu je potrebno baznih minerala, čak i kada ih troši iz kostiju i mekih tkiva, pa on pokušava da problem viška jakih kiselina reši tako što će ih negde u organizmu uskladištiti. Tako krv pokupi kiseline koje nisu u mogućnosti da se neutrališu i izluče iz organizma i transportuje ih najpre do vezivnog tkiva, koga u telu ima najviše, i one se tu skladište. Pri tome se pH krvi ne menja. Vezivno tkivo, zapravo, funkcioniše kao organ i to je  najveći organ u telu. Sastavljen je od ligamenata, tetiva i veoma finih vlakana. Ovaj organ naziva se još “koloidno vezivno tkivo”, a moderna anatomija ga još naziva predbubrežni organ upravo zato što se u njemu skladište kiseline pre nego što će se neutralisne isporučiti bubrezima.

Usled dugotrajne narušenosti kiselo baznog odnosa dešava se da baze nema dovoljno ni da se počiste deponovane kiseline iz vezivnog tkiva, pa tako ona ostaje tu skladištena dugi vremenski period, što vodi ka degenerativnim promenama. Upravo te degenerativne promene manifestuju se u svojim početnim fazama kao trigger point (bolno mesto odakle potiče problem sa posturom i pokretljivošću tela). I ta faza je prvi znak narušavanja osnovne funkcionalnosi organizma i jasan je znak da čovek mora nešto da preduzme da te kiseline izbaci i svom telu vrati zdravlje i pokret. Ko te bolne kuglice, tačke, zanemari i ne preduzme korake detoksikacije, nadoknade alkalnih elemenata i uz to istiskanje kiselina (jasno je da se moraju kiseline pokrenuti jer u većini slučajeva njih prate određeni kalcifikati ili obično rečeno kuglice) uz pomoć obučenih terapeuta koji poznaju fizionomiju tela trajno reše problem.

Za harmonično delovanje organizma i potpuno zdravlje mora se delovati sa svim dobrim navikama udruženo, da bi postigli pravi i dugotrajan efekat.

Podeli znanje sa prijateljima:

Šta izaziva upalu mišića?

Već je odavno poznato da upalu u mišićima izazivaju kiseline, pre svega mlečna kiselina. A šta je sa upaljenim žarišnim mestima na ostalim regijama tela?

Da li ista te iste kiseline i možda izazivaju upalne procese i stvaraju žarišta koje onemogućavaju našem telu pravilan i nesmetan pokret?

Upravo te kiseline, njihovo preveliko stvaranje zbog savremene ishrane i nakon toga njihovo skladistenje su naša današnja tema i pre svega moramo napraviti razliku izmedju kiselog i baznog koja se meri na osnovu pH vrednosti.


PH je skraćenica za količinu jona vodonika koje ima neka supstanca. Ukazuje na kiselost ili baznost (u ovom slučaju namirnice) i meri se na skali od 0-14. Kada je pH vrednost 7, reč je o neutralnoj namirnici, sve ispod 7 je kiselo, a iznad 7 alkalno.

Naše telo je po prirodi blago alkalno, tj. bazno i takva pH vrednost je optimalna za naše zdravlje.

Hrana koju svakondenvno konzumiramo utiče na baznu ili kiselu reakciju u našem telu. Hrana koja daje kiseli efekat, donosi i ostavlja vodonikov jon u našem telu, čineći sredinu našeg tela kiselom, a hrana koja ima bazni efekat odnosi vodonikov jon, čineći sredinu našeg tela baznom. Nakon što se svari, svaka hrana „izveštava“ bubrege da li je kisela ili bazna. Bubrezi su odgovorni za ravnotežu fluida, odnosno održavanje relativno neutralne pH vrednosti tela oko 7.3.

Šta je važno za uravnoteženu pH vrednost u telu?

Od vitalne važnosti za održavanje baznosti tela, tj. za uravnoteženost ph vrednosti potrebno je unositi dovoljnu kolicinu vode, jer je unos vode podjednako važan kao izbor hrane. Naše telo čini 70% vode, dok je krv 94% voda, što je pokazatelj njene važnosti za organizam. Voda ispira želudac i pomaze formiranje bikarbonata koji štite želudac i dvanaestopalacno crevo (takođe neutrališu kiseline i tokom noći, ne samo nakon varenja) i neophodna je za formiranje svih enzima koje želudac i pankreas moraju da izluče da bi se hrana svarila.

Zato je važno piti pola litra vode pre svakog obroka. Voda ima još nebrojeno uloga u našem telu, ali pomenućemo to da je voda glavni element vazan za hidrauliku našeg muskulatornog sistema, od popunjavanja diskusa da bi bili u punom obliku do svi ostalih tečnosti koje služe za podmazivanje, održavnje pritiska, ishranu i ispiranje ćelija tela.

Uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu

Šta još?

Sledeća važna stavka je broj obroka u toku dana kao i vremenski raspored između obroka.

Jedna od loših navika u ishrani je pijenje vode nakon obroka gde se razblažuje hlorovodonična kiselina i otežava se i produžava rad želudca.

Druga je grickanje, jedenje između obroka.

Šta se dešava u vašem telu kada jedete između obroka?

Varenje počinje u ustima posebnim enzimima u pljuvačci, koji razgrađuju skrob. Oni ne funkcionišu dobro u želudcu, već samo u ustima. Dok žvaćemo, hrana treba da ostane 30 – 60 sekundi u ustima pre no što je progutamo, da se želudac ne bi pitao šta je sa vama, da li ste izgubili zube.

Morate koristiti mikser koji se nalazi u ustima.

Drugi stepen varenja je u želudcu. On je kao vodeni balon. Kada hrana počne da se razgrađuje, posebni mali mišići guraju hranu van želudca. Varenje se nastavlja u tankom crevu. Ali, pre no što se želudac isprazni, mi malo gricnemo između obroka (umesto pauze od 5 sati, da bi se varenje završilo). Ako je pauza manja od 5 sati, mišići želudca imaju probleme.

Ovi mišići se zaustavljaju, ne izbacuju staru hranu, dok se nova prispela hrana ne svari u želudcu. Stara hrana čeka u želudcu, i ona postaje kisela više nego što treba, jer se zadržava u kiselinama želudca više nego što treba.

To je kao kad ujutru zgnječite hranu na tanjiru i odete na posao. Šta se uveče dogodilo sa hranom?

Ona je trula.

Šta se događa sa hranom dok čeka u želudcu?

I ona truli, i tako kvari našu krv.

Urađeni su mnogi testovi da bi se ovo potvrdilo. U jednoj bolnici su medicinske sestre učestvovale u testiranju. Jele su normalna 3 obroka, a između obroka su trebale da nešto gricnu.

Posle 3 dana bile su testirane.

Posebni optički sistem sa kamerom unesen je u sistem za varenje da bi se videlo šta je u želudcu. Kada su izvadili hranu iz želudca, našli su hranu staru 3 dana, u veoma lošem stanju. Kao kad bi otišli na đubrište i jeli hranu odande.

To se događa kada jedemo između obroka.

Hrana se kvari.

Možda jedete zdravo voće i povrće, ali pazite da ne jedete između obroka. Pauzirajte 5 sati.

Da bi se hrana razgradila potrebno je 2 – 3 sata, a želudcu je posle potreban odmor od 2 sata. Vaš želudac je mišić, a svi mišići tela moraju da se odmaraju (čak se i srce odmara između 2 otkucaja). Odmarajte 5 – 7 sati između jela, ali ne manje od 5 sati. Ako je pauza manja od 5 sati, želudac će oslabiti i neće dobro funkcionisati u budućim danima. Iz hrane treba izvući korisne sastojke, a 5 sati pauze pomoći će vam u tome.

Koje namirnice pojačavaju kiselost organizma?

S obzirom na to da postoji velika količina namirnica koje izazivaju određenu količinu kiselosti u telu, mi ćemo navesti samo neke koje prednjače u proizvodnji kiselina u telu.

U jako kisele namirnice spadaju sledeće najčešće korišćene: govedina, svinjetina, teletina, piletina, tunjevina i sardine iz konzerve, iznutrice, mesne predrađevine, jaja, topljeni sir, sladoled, kravlje mleko, voćni i običan jogurt, margarin, gazirani napitci, crni čaj, kafa, alkohol, kikiriki puter, džem, kvasac, kečap, majonez, beli hleb, testenina, glazirani pirinač.

Uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu

Možda ste primetili da naviše zakišeljenja našem telu donose namirnice životinskog porekla. Uzevši u obzir da je u Srbiji svako tradicionalno jelo vezano za meso i da je to omiljena hrana većine ljudi, moramo za ovu namirnicu dati malo detaljnije objašnjenje.

Konzumiranje velikih količina životinjskih belančevina oslobađa mlečnu kiselinu metabolisanjem aminokiselina sa sadržajem sumpora, što takođe doprinosi većoj kiselosti. Kada kiselotvorne namirnice snize pH vrednost organizma, bubrezi koordiniraju aktivnost kako bi neutralisali tu kiselost. Kosti oslobađaju kalcijum da bi se ponovo uspostavila baznost a mišić se razlažu kako bi proizveli amonijak, koji je snažno bazan.

Uz to je važno napomenuti da je Nitrogen deo životinjskog proteina koji sadrži Azot, i za razlaganje proteina životinjskog porekla neophodanje enzim Nitrogenaza koji vrši razlaganje proteina za čiji je proces neophodan Mg. A s obzirom na to da je savremena hrana u velikom deficitu magnezijuma, to je jedan od jasnih znakova gde se pojačano troši Mg iz tela i zašto je osteoporoza toliko u porastu.

U ovom tekstu nećemo pominjati savremno meso i mleko koje se uzgaja na hormonima i lošoj ishrani samih životinja, što svakako treba da bude jedna od narednih tema, već samo iznosimo činjenice u vezi sa tradicionalno uzgajanim životinjskim namirnicama.

Kako utiču emocije na zdravlje našeg organizma?

Emocije se moraju koristiti racionalno i lek za neobuzdane emocije je svest. Ukoliko osoba nešto zamisli, ali ne radi, ona truje sebe tom stvorenom energijom koja se ne troši.

Potisnute emocije (brige, ljubomora, strahovi, nezadovoljstvo, osecaj krivice i neostvarenih snova) stvaraju veliku količinu energije i to je odraz emotivnog nadražaja… ako ništa ne radite (nema te fizicku aktivnost da se ona potrosi) ta stvorena energija ATP počinje da se razgrađuje ATP (AdenozinTriFosfat) > ADP (AdenozinDiFosfat) > AMP (AdenozinMonoFosfat)  > mokraća kiselina.

Uz to, mokraćna kiselina se može stvarati usled gojaznosti, zatim prekomernom, konzumacijom alkohola, imunosupersesivima, hemoterapijom, radioterapijom, zatim poremećajem rada bubrega i bolesti hipotiroze.

Ishrana ima veliku ulogu u regulisanju nivoa mokraćne kiseline u krvi, neke namirnice je potrebno izbegavati, kao što su namirnice sa dosta purina koji utice na stvaranje mograćne kiseline u telu (mozak, iznutrice, masne ribe, sardine, mlečni proizvodi, slatka peciva, slatkiši, torte i kolači). Mokraćna kiselina je antioksidant do određene mere, ali nakon toga ona je uzrok trošenja kalcijuma i magnezijuma i izaziva veliki broj pre svega gihta i kardiovaskularnihe bolesti, a onda i visok krvni pritisaka, hronična bolest bubrega.

Na duge staze kao sto se moze zakljuciti, preterana kiselost dovodi do žarišnih mesta koja izazivaju bol, a pored toga i mnogo teže probleme kao što su osteoporoza, kancer, slabost mišića, srčana oboljenja, dijabetes, anksioznost itd.

Ali mi ćemo se zadržati na našoj temi bolne tačke koje koče slobodan pokret.

Uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu

Očigledno je da svi ovi procesi dovode do kiselina u telu, i naše telo daje sve od sebe da ih neutrališe i izbaci, ali ako čovek ne promeni životne navike jasno je da telo slabi i da određeni organi usled zamora ne mogu da funkcionišu na istom nivou, pored toga što telo ne može u istoj količini da obezbedi Ca, Mg, Cink i ostale alkalne elemente, zbog čega se gubi sposobnost da se kiselina reši putem probave (creva i jetre) i mokrenja (bubrega).

Naime, organizam ne može sam sebe da razgradi koliko mu je potrebno baznih minerala, čak i kada ih troši iz kostiju i mekih tkiva, pa on pokušava da problem viška jakih kiselina reši tako što će ih negde u organizmu uskladištiti. Tako krv pokupi kiseline koje nisu u mogućnosti da se neutrališu i izluče iz organizma i transportuje ih najpre do vezivnog tkiva, koga u telu ima najviše, i one se tu skladište. Pri tome se pH krvi ne menja. Vezivno tkivo, zapravo, funkcioniše kao organ i to je  najveći organ u telu. Sastavljen je od ligamenata, tetiva i veoma finih vlakana. Ovaj organ naziva se još “koloidno vezivno tkivo”, a moderna anatomija ga još naziva predbubrežni organ upravo zato što se u njemu skladište kiseline pre nego što će se neutralisne isporučiti bubrezima.

Usled dugotrajne narušenosti kiselo baznog odnosa dešava se da baze nema dovoljno ni da se počiste deponovane kiseline iz vezivnog tkiva, pa tako ona ostaje tu skladištena dugi vremenski period, što vodi ka degenerativnim promenama. Upravo te degenerativne promene manifestuju se u svojim početnim fazama kao trigger point (bolno mesto odakle potiče problem sa posturom i pokretljivošću tela). I ta faza je prvi znak narušavanja osnovne funkcionalnosi organizma i jasan je znak da čovek mora nešto da preduzme da te kiseline izbaci i svom telu vrati zdravlje i pokret. Ko te bolne kuglice, tačke, zanemari i ne preduzme korake detoksikacije, nadoknade alkalnih elemenata i uz to istiskanje kiselina (jasno je da se moraju kiseline pokrenuti jer u većini slučajeva njih prate određeni kalcifikati ili obično rečeno kuglice) uz pomoć obučenih terapeuta koji poznaju fizionomiju tela trajno reše problem.

Za harmonično delovanje organizma i potpuno zdravlje mora se delovati sa svim dobrim navikama udruženo, da bi postigli pravi i dugotrajan efekat.

Podeli znanje sa prijateljima:

Uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu

Saznaj više

IZVEŠTAJ SA DAŽBOG LETNJEG KAMPA 2017.

NAPISALA: MARIJANA TOMAŠEVIĆ

IZVEŠTAJ SA DAŽBOG LETNJEG KAMPA 2017.

NAPISALA: MARIJANA TOMAŠEVIĆ

KATEGORIJE: TRENING · MISIJA · FILOZOFIJA TRENINGA

U srednjovekovnim spisima o Slovenima, Dažbog ili Dajbog (od glagola dati i drugog dela Bog) predstavlja božanstvo koje daje. Smatra se božanstvom sunca, ognja i kiše, prirodnih procesa koji su neophodni za ljudski život na zemlji. Sloveni su pridavali veliki značaj suncu i sunčevoj svetlosti zato što je davalo život na zemlji, a time je Bog sunca bio davalac, Dajbog.
Zbog imena Dažbog, a dažd na mnogim slovenskim jezicima znači kiša, on je bio i božanstvo kiše. Kiša je značajna jer je od nje zavisila žetva, a samim tim i blagostanje.

Izveštaj sa Dažbog letnjeg kampa 2017

Zašto je ovo bitno i kako ovu priču povezujemo sa kampom koji smo organizovali?

Ono što smo želeli da postignemo ovim kampom jeste da damo učesnicima sve što im je potrebno, pored sunca i kiše, da bi opstali: Funkcionalno telo i osvešćen um, a to smo predstavljali kroz jogu, hranljive obroke, izazovno spuštanje niz kanjon, mirnu vožnju kajakom duž Bojane i funkcionalnim treningom da se reše nekih ograničenja u kretanju.

Kako smo to koncipirali?

Joga je bila ujutru u 8 sati, kada sunce taman krene da greje toliko da osuši jutarnju rosu koje je bilo u velikim količinama. Neki su se budili sa izlaskom sunca iz senke drveća, kada su hteli da budu sveži ceo dan uz osveženje od pšenične trave ili limunadu. Jutarnji razgovori sa našom instruktorkom joge, Majom iz studija Rekreativa, bili su pravi užitak pred sve izazove koji su nas čekali tog dana. Svako ko je bio na jogi zna kako određene poze i istezanja znaju da iznenade, ali se ona trudila da zadaje sve što smo mogli da izvedemo.

Izveštaj sa Dažbog letnjeg kampa 2017

Sve što nam je trebalo nakon ozbiljnih poza i dubokog disanja je osvežavajući i ispunjen doručak koji je bio spreman za sve učesnike. Od salate, prženica, suvog mesa i jaja, do slatkog džema sa puterom i voća. Da nije bilo Vojislava Cvetkovića, našeg internacionalnog kuvara, ko zna kako bismo uspeli da se tako lepo napunimo i zasladimo. On je bio glavni i odgovorni i za večeru, koja je po mom mišljenju svaki put bila svečana. Nisam htela da pominjem biftek, ribu, kineski pirinač, testeninu sa ovim i onim i svašta još nešto, ali kad sam već krenula da razmišljam o tome…

Izveštaj sa Dažbog letnjeg kampa 2017

Pošto smo od 5 dana imali glavna 3 dana, za sledeća dva smo podelili učesnike u dve grupe za aktivnosti tokom dana. Jedna od aktivnosti je bila spuštanje niz kanjon Rikavac uz pomoć strpljivih i razumnih vodiča EST tima: Bane Ćurčin i Bojan Marić, a druga aktivnost je bila upoznavanje svog tela uz elemente funkcionalnog treninga o kojem ćete posebno čitati kasnije.

Spuštanje niz kanjon je svakako izuzetno, za većinu, novo iskustvo koje mnogima zvuči kao nemoguća misija, ali opet, ako imaš vodiča kojem veruješ, strah se smanjuje za 50%, po slobodnoj proceni.

Mnogi ne znaju šta znači spuštati se niz kanjon jer je to sport koji je star tek oko 60 godina i pomisle na rafting ili na neku šetnju niz kanjon, a čula sam i da ako pričate na engleskom onda pomisle na kajak (canyoning – kayaking) pa se iznenade kada se nađu na ivici stene niz koje kreće spuštanje konopcima do sledećeg đakuzija.
A kada se obučemo u neoprensko odelo koji je sastavni deo te avanture, ne mogu a da se ne osetim kao specijalac ili profesionalac na visinskim radovima.

Izveštaj sa Dažbog letnjeg kampa 2017

Nije nam promaklo da zabeležimo osmehe na licu naših učesnika, dok se spuštaju niz stenu po prvi put, uz pomoć naših prijatelja iz GoPro / Adriatic HERO centralne stanice.

Paralelno sa spuštanjem niz kanjon Rikavac, u kampu se održavao funkcionalni trening koji su vodili Nemanja Milisavljević i Novak Spasić. Učesnici su tada prvi put imali priliku da se upoznaju sa programom treninga koji sprovodimo u Progein studiju. Upoznali su se sa čarima penastog rolera, loptica i Theracane-a koji su početni rekviziti u treningu i probali su po koju korektivnu vežbu koja je mogla da im donese olakšanje i oslobađanje bola u leđima ili ramenima u tom trenutku. Vežbači su bili iznenađeni trigger pointima za koje nisu ni znali da imaju, a osećali su neku nelagodnost u svom svakodnevnom kretanju usled dugog sedenja na poslu i držanja po navici. Bilo je dosta jaukanja i čuđenja na koje smo navikli, a taj bol u butinama, leđima i ramenima koji osećaju pri dodiru, ne bi trebao da postoji.

Izveštaj sa Dažbog letnjeg kampa 2017

Joga koju smo imali i na kraju dana održavala se ili na plaži ili u kampu, sve zavisi sa kojim izazovom smo želeli da se izborimo. U kampu je bila najezda komaraca koji kao da nikad nisu ništa jeli u životu (možda i nisu) pa su tada rešili nas da olakšaju za koji mililitar krvi, a na plaži je bio vetar, pušten specijalno za kite surfere, koji nas je podsetio da cenimo svaki trenutak proveden na blagom povetarcu. Iako ove dve situacije zvuče kao loše, zapravo mislim da su bile dobre jer uz pomoć smirenog uma i osećaja lakoće, ovi uslovi mogu uspešno da se zanemare, a to je i poenta.

Izveštaj sa Dažbog letnjeg kampa 2017

S obzirom na to da verovatno većina vas zna kakva je situacija sa pijaćom vodom na adi, nismo ostali žedni jer nas je podržala Mg Mivela sa prirodnom gaziranom mineralnom vodom iz atara sela Veluće kod Trstenika.

Pretposlednji i poslednji dan, da ne zaboravim, mogli smo da plovimo Bojanom u kajacima za dvoje uz vođstvo Novaka Spasića. Na početku je naglašeno da nema trkanja, ali kako su se učesnici oslobodili u veslanju, tako se javio i takmičarski duh. Nije bilo zvaničnih nagrada, ali je svakako bilo olakšanja kada vidite da su se svi uspešno vratili u našu privatnu luku ispred sojenice.

Izveštaj sa Dažbog letnjeg kampa 2017

I da bih privela kraju, nadam se da sam vam dočarala iskustvo u Dažbog kampu i stvorila sliku u glavi o tome kako možda i vi sebe vidite sledeće godine sa nama u novim prilikama koje ćemo organizovati pod imenom Dažbog – letnji kamp 2018.

Ako želite da podelite sa drugima i pomognete nam da proširimo priču:

PREPORUKA

KAKO DA VAŠI KLIJENTI POSTIGNU VIŠI NIVO TRANSFORMACIJE

Dvodnevni seminar za personalne trenere

Saznaj više
Izveštaj sa Dažbog letnjeg kampa 2017

PREPORUKA

KAKO DA VAŠI KLIJENTI POSTIGNU VIŠI NIVO TRANSFORMACIJE

Dvodnevni seminar za personalne trenere

Saznaj više
Izveštaj sa Dažbog letnjeg kampa 2017
Izveštaj sa Dažbog letnjeg kampa 2017

Progein studio
Bulevar despota Stefana 68c
Beograd, Palilula

© 2017 Progein

Izveštaj sa Dažbog letnjeg kampa 2017

Progein studio
Bulevar despota Stefana 68c
Beograd, Palilula

© 2017 Progein