UTICAJ ISHRANE NA BOL U LEĐIMA, GLUTEUSU, KOLENIMA ILI VRATU
NAPISAO: IVAN MILOŠEVIĆ – Consultant@Siberian Health
uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenima ili vratu
NAPISAO: IVAN MILOŠEVIĆ – Consultant @ Siberian Health
KATEGORIJE: FUNKCIJA MIŠIĆA · FUNKCIONALNO TELO · VAŽNE TEME
KATEGORIJE: FUNKCIJA MIŠIĆA · FUNKCIONALNO TELO · VAŽNE TEME
Da li možete da pretpostavite koliki je uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenu ili vratu?
Izuzetno veliki.
Ovaj tekst je namenjen da vas zainteresuje da se lično uključite u proces edukacije neophodan za korekciju ili prevenciju zdravlja, što znači da sve što piše ovde lično proverite i nakon toga napravite sopstveni plan korekcija u ishrani i primeni terapeutskih metoda za rešavanje problema (ako su u nekoj meri prisutni).
Da li možete da pretpostavite koliki je uticaj ishrane na bol u leđima, gluteusu, kolenu ili vratu?
Izuzetno veliki.
Ovaj tekst je namenjen da vas zainteresuje da se lično uključite u proces edukacije neophodan za korekciju ili prevenciju zdravlja, što znači da sve što piše ovde lično proverite i nakon toga napravite sopstveni plan korekcija u ishrani i primeni terapeutskih metoda za rešavanje problema (ako su u nekoj meri prisutni).
Šta izaziva upalu mišića?
Već je odavno poznato da upalu u mišićima izazivaju kiseline, pre svega mlečna kiselina. A šta je sa upaljenim žarišnim mestima na ostalim regijama tela?
Da li ista te iste kiseline i možda izazivaju upalne procese i stvaraju žarišta koje onemogućavaju našem telu pravilan i nesmetan pokret?
Upravo te kiseline, njihovo preveliko stvaranje zbog savremene ishrane i nakon toga njihovo skladistenje su naša današnja tema i pre svega moramo napraviti razliku izmedju kiselog i baznog koja se meri na osnovu pH vrednosti.
PH je skraćenica za količinu jona vodonika koje ima neka supstanca. Ukazuje na kiselost ili baznost (u ovom slučaju namirnice) i meri se na skali od 0-14. Kada je pH vrednost 7, reč je o neutralnoj namirnici, sve ispod 7 je kiselo, a iznad 7 alkalno.
Naše telo je po prirodi blago alkalno, tj. bazno i takva pH vrednost je optimalna za naše zdravlje.
Hrana koju svakondenvno konzumiramo utiče na baznu ili kiselu reakciju u našem telu. Hrana koja daje kiseli efekat, donosi i ostavlja vodonikov jon u našem telu, čineći sredinu našeg tela kiselom, a hrana koja ima bazni efekat odnosi vodonikov jon, čineći sredinu našeg tela baznom. Nakon što se svari, svaka hrana „izveštava“ bubrege da li je kisela ili bazna. Bubrezi su odgovorni za ravnotežu fluida, odnosno održavanje relativno neutralne pH vrednosti tela oko 7.3.
Šta je važno za uravnoteženu pH vrednost u telu?
Od vitalne važnosti za održavanje baznosti tela, tj. za uravnoteženost ph vrednosti potrebno je unositi dovoljnu kolicinu vode, jer je unos vode podjednako važan kao izbor hrane. Naše telo čini 70% vode, dok je krv 94% voda, što je pokazatelj njene važnosti za organizam. Voda ispira želudac i pomaze formiranje bikarbonata koji štite želudac i dvanaestopalacno crevo (takođe neutrališu kiseline i tokom noći, ne samo nakon varenja) i neophodna je za formiranje svih enzima koje želudac i pankreas moraju da izluče da bi se hrana svarila.
Zato je važno piti pola litra vode pre svakog obroka. Voda ima još nebrojeno uloga u našem telu, ali pomenućemo to da je voda glavni element vazan za hidrauliku našeg muskulatornog sistema, od popunjavanja diskusa da bi bili u punom obliku do svi ostalih tečnosti koje služe za podmazivanje, održavnje pritiska, ishranu i ispiranje ćelija tela.
Šta još?
Sledeća važna stavka je broj obroka u toku dana kao i vremenski raspored između obroka.
Jedna od loših navika u ishrani je pijenje vode nakon obroka gde se razblažuje hlorovodonična kiselina i otežava se i produžava rad želudca.
Druga je grickanje, jedenje između obroka.
Šta se dešava u vašem telu kada jedete između obroka?
Varenje počinje u ustima posebnim enzimima u pljuvačci, koji razgrađuju skrob. Oni ne funkcionišu dobro u želudcu, već samo u ustima. Dok žvaćemo, hrana treba da ostane 30 – 60 sekundi u ustima pre no što je progutamo, da se želudac ne bi pitao šta je sa vama, da li ste izgubili zube.
Morate koristiti mikser koji se nalazi u ustima.
Drugi stepen varenja je u želudcu. On je kao vodeni balon. Kada hrana počne da se razgrađuje, posebni mali mišići guraju hranu van želudca. Varenje se nastavlja u tankom crevu. Ali, pre no što se želudac isprazni, mi malo gricnemo između obroka (umesto pauze od 5 sati, da bi se varenje završilo). Ako je pauza manja od 5 sati, mišići želudca imaju probleme.
Ovi mišići se zaustavljaju, ne izbacuju staru hranu, dok se nova prispela hrana ne svari u želudcu. Stara hrana čeka u želudcu, i ona postaje kisela više nego što treba, jer se zadržava u kiselinama želudca više nego što treba.
To je kao kad ujutru zgnječite hranu na tanjiru i odete na posao. Šta se uveče dogodilo sa hranom?
Ona je trula.
Šta se događa sa hranom dok čeka u želudcu?
I ona truli, i tako kvari našu krv.
Urađeni su mnogi testovi da bi se ovo potvrdilo. U jednoj bolnici su medicinske sestre učestvovale u testiranju. Jele su normalna 3 obroka, a između obroka su trebale da nešto gricnu.
Posle 3 dana bile su testirane.
Posebni optički sistem sa kamerom unesen je u sistem za varenje da bi se videlo šta je u želudcu. Kada su izvadili hranu iz želudca, našli su hranu staru 3 dana, u veoma lošem stanju. Kao kad bi otišli na đubrište i jeli hranu odande.
To se događa kada jedemo između obroka.
Hrana se kvari.
Možda jedete zdravo voće i povrće, ali pazite da ne jedete između obroka. Pauzirajte 5 sati.
Da bi se hrana razgradila potrebno je 2 – 3 sata, a želudcu je posle potreban odmor od 2 sata. Vaš želudac je mišić, a svi mišići tela moraju da se odmaraju (čak se i srce odmara između 2 otkucaja). Odmarajte 5 – 7 sati između jela, ali ne manje od 5 sati. Ako je pauza manja od 5 sati, želudac će oslabiti i neće dobro funkcionisati u budućim danima. Iz hrane treba izvući korisne sastojke, a 5 sati pauze pomoći će vam u tome.
Koje namirnice pojačavaju kiselost organizma?
S obzirom na to da postoji velika količina namirnica koje izazivaju određenu količinu kiselosti u telu, mi ćemo navesti samo neke koje prednjače u proizvodnji kiselina u telu.
U jako kisele namirnice spadaju sledeće najčešće korišćene: govedina, svinjetina, teletina, piletina, tunjevina i sardine iz konzerve, iznutrice, mesne predrađevine, jaja, topljeni sir, sladoled, kravlje mleko, voćni i običan jogurt, margarin, gazirani napitci, crni čaj, kafa, alkohol, kikiriki puter, džem, kvasac, kečap, majonez, beli hleb, testenina, glazirani pirinač.
Možda ste primetili da naviše zakišeljenja našem telu donose namirnice životinskog porekla. Uzevši u obzir da je u Srbiji svako tradicionalno jelo vezano za meso i da je to omiljena hrana većine ljudi, moramo za ovu namirnicu dati malo detaljnije objašnjenje.
Konzumiranje velikih količina životinjskih belančevina oslobađa mlečnu kiselinu metabolisanjem aminokiselina sa sadržajem sumpora, što takođe doprinosi većoj kiselosti. Kada kiselotvorne namirnice snize pH vrednost organizma, bubrezi koordiniraju aktivnost kako bi neutralisali tu kiselost. Kosti oslobađaju kalcijum da bi se ponovo uspostavila baznost a mišić se razlažu kako bi proizveli amonijak, koji je snažno bazan.
Uz to je važno napomenuti da je Nitrogen deo životinjskog proteina koji sadrži Azot, i za razlaganje proteina životinjskog porekla neophodanje enzim Nitrogenaza koji vrši razlaganje proteina za čiji je proces neophodan Mg. A s obzirom na to da je savremena hrana u velikom deficitu magnezijuma, to je jedan od jasnih znakova gde se pojačano troši Mg iz tela i zašto je osteoporoza toliko u porastu.
U ovom tekstu nećemo pominjati savremno meso i mleko koje se uzgaja na hormonima i lošoj ishrani samih životinja, što svakako treba da bude jedna od narednih tema, već samo iznosimo činjenice u vezi sa tradicionalno uzgajanim životinjskim namirnicama.
Kako utiču emocije na zdravlje našeg organizma?
Emocije se moraju koristiti racionalno i lek za neobuzdane emocije je svest. Ukoliko osoba nešto zamisli, ali ne radi, ona truje sebe tom stvorenom energijom koja se ne troši.
Potisnute emocije (brige, ljubomora, strahovi, nezadovoljstvo, osecaj krivice i neostvarenih snova) stvaraju veliku količinu energije i to je odraz emotivnog nadražaja… ako ništa ne radite (nema te fizicku aktivnost da se ona potrosi) ta stvorena energija ATP počinje da se razgrađuje ATP (AdenozinTriFosfat) > ADP (AdenozinDiFosfat) > AMP (AdenozinMonoFosfat) > mokraća kiselina.
Uz to, mokraćna kiselina se može stvarati usled gojaznosti, zatim prekomernom, konzumacijom alkohola, imunosupersesivima, hemoterapijom, radioterapijom, zatim poremećajem rada bubrega i bolesti hipotiroze.
Ishrana ima veliku ulogu u regulisanju nivoa mokraćne kiseline u krvi, neke namirnice je potrebno izbegavati, kao što su namirnice sa dosta purina koji utice na stvaranje mograćne kiseline u telu (mozak, iznutrice, masne ribe, sardine, mlečni proizvodi, slatka peciva, slatkiši, torte i kolači). Mokraćna kiselina je antioksidant do određene mere, ali nakon toga ona je uzrok trošenja kalcijuma i magnezijuma i izaziva veliki broj pre svega gihta i kardiovaskularnihe bolesti, a onda i visok krvni pritisaka, hronična bolest bubrega.
Na duge staze kao sto se moze zakljuciti, preterana kiselost dovodi do žarišnih mesta koja izazivaju bol, a pored toga i mnogo teže probleme kao što su osteoporoza, kancer, slabost mišića, srčana oboljenja, dijabetes, anksioznost itd.
Ali mi ćemo se zadržati na našoj temi bolne tačke koje koče slobodan pokret.
Očigledno je da svi ovi procesi dovode do kiselina u telu, i naše telo daje sve od sebe da ih neutrališe i izbaci, ali ako čovek ne promeni životne navike jasno je da telo slabi i da određeni organi usled zamora ne mogu da funkcionišu na istom nivou, pored toga što telo ne može u istoj količini da obezbedi Ca, Mg, Cink i ostale alkalne elemente, zbog čega se gubi sposobnost da se kiselina reši putem probave (creva i jetre) i mokrenja (bubrega).
Naime, organizam ne može sam sebe da razgradi koliko mu je potrebno baznih minerala, čak i kada ih troši iz kostiju i mekih tkiva, pa on pokušava da problem viška jakih kiselina reši tako što će ih negde u organizmu uskladištiti. Tako krv pokupi kiseline koje nisu u mogućnosti da se neutrališu i izluče iz organizma i transportuje ih najpre do vezivnog tkiva, koga u telu ima najviše, i one se tu skladište. Pri tome se pH krvi ne menja. Vezivno tkivo, zapravo, funkcioniše kao organ i to je najveći organ u telu. Sastavljen je od ligamenata, tetiva i veoma finih vlakana. Ovaj organ naziva se još “koloidno vezivno tkivo”, a moderna anatomija ga još naziva predbubrežni organ upravo zato što se u njemu skladište kiseline pre nego što će se neutralisne isporučiti bubrezima.
Usled dugotrajne narušenosti kiselo baznog odnosa dešava se da baze nema dovoljno ni da se počiste deponovane kiseline iz vezivnog tkiva, pa tako ona ostaje tu skladištena dugi vremenski period, što vodi ka degenerativnim promenama. Upravo te degenerativne promene manifestuju se u svojim početnim fazama kao trigger point (bolno mesto odakle potiče problem sa posturom i pokretljivošću tela). I ta faza je prvi znak narušavanja osnovne funkcionalnosi organizma i jasan je znak da čovek mora nešto da preduzme da te kiseline izbaci i svom telu vrati zdravlje i pokret. Ko te bolne kuglice, tačke, zanemari i ne preduzme korake detoksikacije, nadoknade alkalnih elemenata i uz to istiskanje kiselina (jasno je da se moraju kiseline pokrenuti jer u većini slučajeva njih prate određeni kalcifikati ili obično rečeno kuglice) uz pomoć obučenih terapeuta koji poznaju fizionomiju tela trajno reše problem.
Za harmonično delovanje organizma i potpuno zdravlje mora se delovati sa svim dobrim navikama udruženo, da bi postigli pravi i dugotrajan efekat.
Podeli znanje sa prijateljima:
Šta izaziva upalu mišića?
Već je odavno poznato da upalu u mišićima izazivaju kiseline, pre svega mlečna kiselina. A šta je sa upaljenim žarišnim mestima na ostalim regijama tela?
Da li ista te iste kiseline i možda izazivaju upalne procese i stvaraju žarišta koje onemogućavaju našem telu pravilan i nesmetan pokret?
Upravo te kiseline, njihovo preveliko stvaranje zbog savremene ishrane i nakon toga njihovo skladistenje su naša današnja tema i pre svega moramo napraviti razliku izmedju kiselog i baznog koja se meri na osnovu pH vrednosti.
PH je skraćenica za količinu jona vodonika koje ima neka supstanca. Ukazuje na kiselost ili baznost (u ovom slučaju namirnice) i meri se na skali od 0-14. Kada je pH vrednost 7, reč je o neutralnoj namirnici, sve ispod 7 je kiselo, a iznad 7 alkalno.
Naše telo je po prirodi blago alkalno, tj. bazno i takva pH vrednost je optimalna za naše zdravlje.
Hrana koju svakondenvno konzumiramo utiče na baznu ili kiselu reakciju u našem telu. Hrana koja daje kiseli efekat, donosi i ostavlja vodonikov jon u našem telu, čineći sredinu našeg tela kiselom, a hrana koja ima bazni efekat odnosi vodonikov jon, čineći sredinu našeg tela baznom. Nakon što se svari, svaka hrana „izveštava“ bubrege da li je kisela ili bazna. Bubrezi su odgovorni za ravnotežu fluida, odnosno održavanje relativno neutralne pH vrednosti tela oko 7.3.
Šta je važno za uravnoteženu pH vrednost u telu?
Od vitalne važnosti za održavanje baznosti tela, tj. za uravnoteženost ph vrednosti potrebno je unositi dovoljnu kolicinu vode, jer je unos vode podjednako važan kao izbor hrane. Naše telo čini 70% vode, dok je krv 94% voda, što je pokazatelj njene važnosti za organizam. Voda ispira želudac i pomaze formiranje bikarbonata koji štite želudac i dvanaestopalacno crevo (takođe neutrališu kiseline i tokom noći, ne samo nakon varenja) i neophodna je za formiranje svih enzima koje želudac i pankreas moraju da izluče da bi se hrana svarila.
Zato je važno piti pola litra vode pre svakog obroka. Voda ima još nebrojeno uloga u našem telu, ali pomenućemo to da je voda glavni element vazan za hidrauliku našeg muskulatornog sistema, od popunjavanja diskusa da bi bili u punom obliku do svi ostalih tečnosti koje služe za podmazivanje, održavnje pritiska, ishranu i ispiranje ćelija tela.
Šta još?
Sledeća važna stavka je broj obroka u toku dana kao i vremenski raspored između obroka.
Jedna od loših navika u ishrani je pijenje vode nakon obroka gde se razblažuje hlorovodonična kiselina i otežava se i produžava rad želudca.
Druga je grickanje, jedenje između obroka.
Šta se dešava u vašem telu kada jedete između obroka?
Varenje počinje u ustima posebnim enzimima u pljuvačci, koji razgrađuju skrob. Oni ne funkcionišu dobro u želudcu, već samo u ustima. Dok žvaćemo, hrana treba da ostane 30 – 60 sekundi u ustima pre no što je progutamo, da se želudac ne bi pitao šta je sa vama, da li ste izgubili zube.
Morate koristiti mikser koji se nalazi u ustima.
Drugi stepen varenja je u želudcu. On je kao vodeni balon. Kada hrana počne da se razgrađuje, posebni mali mišići guraju hranu van želudca. Varenje se nastavlja u tankom crevu. Ali, pre no što se želudac isprazni, mi malo gricnemo između obroka (umesto pauze od 5 sati, da bi se varenje završilo). Ako je pauza manja od 5 sati, mišići želudca imaju probleme.
Ovi mišići se zaustavljaju, ne izbacuju staru hranu, dok se nova prispela hrana ne svari u želudcu. Stara hrana čeka u želudcu, i ona postaje kisela više nego što treba, jer se zadržava u kiselinama želudca više nego što treba.
To je kao kad ujutru zgnječite hranu na tanjiru i odete na posao. Šta se uveče dogodilo sa hranom?
Ona je trula.
Šta se događa sa hranom dok čeka u želudcu?
I ona truli, i tako kvari našu krv.
Urađeni su mnogi testovi da bi se ovo potvrdilo. U jednoj bolnici su medicinske sestre učestvovale u testiranju. Jele su normalna 3 obroka, a između obroka su trebale da nešto gricnu.
Posle 3 dana bile su testirane.
Posebni optički sistem sa kamerom unesen je u sistem za varenje da bi se videlo šta je u želudcu. Kada su izvadili hranu iz želudca, našli su hranu staru 3 dana, u veoma lošem stanju. Kao kad bi otišli na đubrište i jeli hranu odande.
To se događa kada jedemo između obroka.
Hrana se kvari.
Možda jedete zdravo voće i povrće, ali pazite da ne jedete između obroka. Pauzirajte 5 sati.
Da bi se hrana razgradila potrebno je 2 – 3 sata, a želudcu je posle potreban odmor od 2 sata. Vaš želudac je mišić, a svi mišići tela moraju da se odmaraju (čak se i srce odmara između 2 otkucaja). Odmarajte 5 – 7 sati između jela, ali ne manje od 5 sati. Ako je pauza manja od 5 sati, želudac će oslabiti i neće dobro funkcionisati u budućim danima. Iz hrane treba izvući korisne sastojke, a 5 sati pauze pomoći će vam u tome.
Koje namirnice pojačavaju kiselost organizma?
S obzirom na to da postoji velika količina namirnica koje izazivaju određenu količinu kiselosti u telu, mi ćemo navesti samo neke koje prednjače u proizvodnji kiselina u telu.
U jako kisele namirnice spadaju sledeće najčešće korišćene: govedina, svinjetina, teletina, piletina, tunjevina i sardine iz konzerve, iznutrice, mesne predrađevine, jaja, topljeni sir, sladoled, kravlje mleko, voćni i običan jogurt, margarin, gazirani napitci, crni čaj, kafa, alkohol, kikiriki puter, džem, kvasac, kečap, majonez, beli hleb, testenina, glazirani pirinač.
Možda ste primetili da naviše zakišeljenja našem telu donose namirnice životinskog porekla. Uzevši u obzir da je u Srbiji svako tradicionalno jelo vezano za meso i da je to omiljena hrana većine ljudi, moramo za ovu namirnicu dati malo detaljnije objašnjenje.
Konzumiranje velikih količina životinjskih belančevina oslobađa mlečnu kiselinu metabolisanjem aminokiselina sa sadržajem sumpora, što takođe doprinosi većoj kiselosti. Kada kiselotvorne namirnice snize pH vrednost organizma, bubrezi koordiniraju aktivnost kako bi neutralisali tu kiselost. Kosti oslobađaju kalcijum da bi se ponovo uspostavila baznost a mišić se razlažu kako bi proizveli amonijak, koji je snažno bazan.
Uz to je važno napomenuti da je Nitrogen deo životinjskog proteina koji sadrži Azot, i za razlaganje proteina životinjskog porekla neophodanje enzim Nitrogenaza koji vrši razlaganje proteina za čiji je proces neophodan Mg. A s obzirom na to da je savremena hrana u velikom deficitu magnezijuma, to je jedan od jasnih znakova gde se pojačano troši Mg iz tela i zašto je osteoporoza toliko u porastu.
U ovom tekstu nećemo pominjati savremno meso i mleko koje se uzgaja na hormonima i lošoj ishrani samih životinja, što svakako treba da bude jedna od narednih tema, već samo iznosimo činjenice u vezi sa tradicionalno uzgajanim životinjskim namirnicama.
Kako utiču emocije na zdravlje našeg organizma?
Emocije se moraju koristiti racionalno i lek za neobuzdane emocije je svest. Ukoliko osoba nešto zamisli, ali ne radi, ona truje sebe tom stvorenom energijom koja se ne troši.
Potisnute emocije (brige, ljubomora, strahovi, nezadovoljstvo, osecaj krivice i neostvarenih snova) stvaraju veliku količinu energije i to je odraz emotivnog nadražaja… ako ništa ne radite (nema te fizicku aktivnost da se ona potrosi) ta stvorena energija ATP počinje da se razgrađuje ATP (AdenozinTriFosfat) > ADP (AdenozinDiFosfat) > AMP (AdenozinMonoFosfat) > mokraća kiselina.
Uz to, mokraćna kiselina se može stvarati usled gojaznosti, zatim prekomernom, konzumacijom alkohola, imunosupersesivima, hemoterapijom, radioterapijom, zatim poremećajem rada bubrega i bolesti hipotiroze.
Ishrana ima veliku ulogu u regulisanju nivoa mokraćne kiseline u krvi, neke namirnice je potrebno izbegavati, kao što su namirnice sa dosta purina koji utice na stvaranje mograćne kiseline u telu (mozak, iznutrice, masne ribe, sardine, mlečni proizvodi, slatka peciva, slatkiši, torte i kolači). Mokraćna kiselina je antioksidant do određene mere, ali nakon toga ona je uzrok trošenja kalcijuma i magnezijuma i izaziva veliki broj pre svega gihta i kardiovaskularnihe bolesti, a onda i visok krvni pritisaka, hronična bolest bubrega.
Na duge staze kao sto se moze zakljuciti, preterana kiselost dovodi do žarišnih mesta koja izazivaju bol, a pored toga i mnogo teže probleme kao što su osteoporoza, kancer, slabost mišića, srčana oboljenja, dijabetes, anksioznost itd.
Ali mi ćemo se zadržati na našoj temi bolne tačke koje koče slobodan pokret.
Očigledno je da svi ovi procesi dovode do kiselina u telu, i naše telo daje sve od sebe da ih neutrališe i izbaci, ali ako čovek ne promeni životne navike jasno je da telo slabi i da određeni organi usled zamora ne mogu da funkcionišu na istom nivou, pored toga što telo ne može u istoj količini da obezbedi Ca, Mg, Cink i ostale alkalne elemente, zbog čega se gubi sposobnost da se kiselina reši putem probave (creva i jetre) i mokrenja (bubrega).
Naime, organizam ne može sam sebe da razgradi koliko mu je potrebno baznih minerala, čak i kada ih troši iz kostiju i mekih tkiva, pa on pokušava da problem viška jakih kiselina reši tako što će ih negde u organizmu uskladištiti. Tako krv pokupi kiseline koje nisu u mogućnosti da se neutrališu i izluče iz organizma i transportuje ih najpre do vezivnog tkiva, koga u telu ima najviše, i one se tu skladište. Pri tome se pH krvi ne menja. Vezivno tkivo, zapravo, funkcioniše kao organ i to je najveći organ u telu. Sastavljen je od ligamenata, tetiva i veoma finih vlakana. Ovaj organ naziva se još “koloidno vezivno tkivo”, a moderna anatomija ga još naziva predbubrežni organ upravo zato što se u njemu skladište kiseline pre nego što će se neutralisne isporučiti bubrezima.
Usled dugotrajne narušenosti kiselo baznog odnosa dešava se da baze nema dovoljno ni da se počiste deponovane kiseline iz vezivnog tkiva, pa tako ona ostaje tu skladištena dugi vremenski period, što vodi ka degenerativnim promenama. Upravo te degenerativne promene manifestuju se u svojim početnim fazama kao trigger point (bolno mesto odakle potiče problem sa posturom i pokretljivošću tela). I ta faza je prvi znak narušavanja osnovne funkcionalnosi organizma i jasan je znak da čovek mora nešto da preduzme da te kiseline izbaci i svom telu vrati zdravlje i pokret. Ko te bolne kuglice, tačke, zanemari i ne preduzme korake detoksikacije, nadoknade alkalnih elemenata i uz to istiskanje kiselina (jasno je da se moraju kiseline pokrenuti jer u većini slučajeva njih prate određeni kalcifikati ili obično rečeno kuglice) uz pomoć obučenih terapeuta koji poznaju fizionomiju tela trajno reše problem.
Za harmonično delovanje organizma i potpuno zdravlje mora se delovati sa svim dobrim navikama udruženo, da bi postigli pravi i dugotrajan efekat.
Podeli znanje sa prijateljima: