U realnom svetu stvari su postavljene malo drugačije, ustvari potpuno drugačije. Fizički izgled je sporedni efekat vežbanja. Vrhunski sportisti, atletičari, košarkaši… ne izgledaju tako kako izgledaju zato što im se dopada, zahtevi njihovog sporta uslovljavaju izgled. Sigurno ste primetili da većina njih po završetku karijere ne zadržava formu kao kada su se profesionalno bavili sportom.
Ajde da ne uzimamo profesionalne sportiste kao primer, njima je to posao. Da li ste čuli da ljudi kada dođu u određene godine kažu “šta me briga sad kako izgledam”? Čak to ne moraju da budu starije osobe, sve više mladih, gojaznih ljudi sa dijabetesom i drugim zdravstvenim problemima govore kako su zadovoljni kako se osećaju i da im fizička aktivnost nije potrebna.
Ja sam nekada razmišljao na sličan način do trenutka kada su počeli da dolaze i da se javljaju ljudi koji imaju stvarne probleme. Bolove u leđima od sedenja po čitav dan, povrede koje su se ređale na treninzima u pokašaju da se postigne željeni izgled. Tada je moja misija postala da treniram ljude na takav način gde će se svi ovi problemi eliminisati a fizički izgled dolazi kao sporedni efekat treninga.
Lepota je sklad, lepota je stav, lepota je život u skladu sa okruženjem. Život je kada se svakog jutra budiš i jedva čekaš da radiš ono što te ispunjava, inspiriše. Sa takvim stavom ne zaustavlja te ni kiša, ni žega, ni “obaveze” i ne mrzi te. Sa takvim stavom znaš svojih hiljadu želja i svi oko tebe znaju da ćete to što radiš danas učiniti pobednikom.