ULOGA SVESTI O SOPSTVENOM TELU U OPORAVKU I ODRŽAVANJU ZDRAVLJA

Ove informacije putuju kroz kičmenu moždinu do nesvesnog dela mozga koji je zadužen za motornu kontrolu i u delove mozga, koji vrše druge funkcije.

Kada smo bili deca, kroz igru smo razvijali ove tri svesti. Puzanje, hodanje, provlačenje, skakanje, okretanje, padanje… Roditelji su pratili naš razvoj i gledali da se sve kreće u okvirima standardnog ritma. Sa razvojem interocepcije, propriocepcije i prostorne svesti je sve u redu i dalje se ne priča o tome.

Realan problem nastaje malo kasnije, kada prestajemo toliko da se krećemo i istražujemo svet oko sebe. Praksa se pretvorila u teoriju i zanemarili smo fizički razvoj. Taj razvoj pokušavamo da kompenzijemo sa “fizičkim vaspitanjem” koje je najčešće sprovedeno neorganizovano, besmislenim aktivnostima.

Nakon toga, u životu nam se nameće sve više obaveza i, sem ako želimo da se bavimo sportom profesionalno, najveća aktivnost u toku dana postaje trčanje za autobusom.

Ovakva fizička aktivnost svedena na minimum stvara neke očigledne posledice u kasnijem dobu.

Koje su posledice zanemarivanja svesti o sopstenom telu?

Hajde da se fokusiramo na posledice koje se smatraju normalnim i koje ignorišemo u najvećoj meri zato što ih doživljava veliki broj ljudi.

Potiskivanjem interoceptivne svesti, odnosno bilo kakvog neprijatnog osećaja, bola, trnjenja, zategnutosti, ukočenosti… duži vremenski period dolazi do promene obrasca u hodanju ili držanju i bilo kojim drugim repetativnim radnjama poput žvakanja i disanja. Može da dođe do anksioznosti, srčanih problema, problema sa organima za varenje. U zavisnosti od toga gde osećate ove senzacije.

Ne obraćanjem pažnje na položaj tela (propriocepcija) često stojimo u kontrapostu, pogrbljeni ka kompjuteru, nezgodan položaj za sedenje… To nam donosi razne spazme i bolne tačke u mišićima.

Ranije, poslovi se nisu obavljali toliko u sedećem položaju u zagušljivim kancelarijama. Mnogo više je bilo aktivnog rada i posla te nije bilo potrebe za fitnesom i drugim sportskim aktivnostima osim u slučaju zabave.

Ali ako vi ne doprinosite svom fizičkom razvoju, a sedite po čitav dan za kompjuterom, programirate, pišete, dizajnirate…  Onda je vaša proprioceptivna svest u velikoj meri zapuštena.

Neki ljudi se nikad nisu bavili sportom jer nisu taj tip osobe, i požele odjednom da nauče da skijaju i da idu tako na zimovanje i onda se teško povrede.

Smanjen rad na fizičkom delu sebe nam smanjuje osećaj za stvari u prostoru oko nas. Možemo da budemo trapavi i da se često saplićemo, obaramo stvari i povređujemo na alate koje koristimo u svakodnevnom životu. To ne mora da bude tako sada nego u kasnijem dobu. A onda okrivljujemo godine.

Jednostavno, telo može da zaboravi kako da obavlja osnovne funkcije.

Kako nam doprinosi aktivno obraćanje pažnje na ove svesti?

Ako bih rekao samo jednu stvar o ovome to bi bilo:

Pažnja koju usmeravamo ka sopstvenom zdravlju nas vodi ka izlečenju.

To znači da obraćanjem pažnje na naše emocije, nivo stresa i zamora, položaj tela koji zauzimamo u određenim situacijama i količine fizičke aktivnosti koja ispunjava naš dan, mi preuzimamo odgovornost za naše opšte stanje.

Ovo važi za svakoga ko želi da promeni svoje psihofizičko stanje i da unapredi svoje zdravlje.

Svako ko je zadovoljan sobom ni ne traži odgovor na pitanje “Kako da mi bude bolje sada?”

Obraćanjem pažnje na telesne svesti uspećemo da budemo prisutni u svemu što radimo.

Naše telo već zna kako da se izbori sa virusom, kako da se zaleči, da peva, pleše, kako da rađa i kako da umre.

Jer sve dolazi iz našeg kapaciteta da budemo prisutni u ovom telu.

Šta možemo da uradimo da razvijemo telesnu svest?

Navešćemo neke aktivnosti koje možemo da sprovodimo i koje su nam lako dostupne: